Пантеон славних личности

Пре појаве медија, постојао је физички лимит за простор који је једна особа смела себи да заузме. Људи су, према моме мишљењу, једина бића која знају како за заузму више простора од онога у коме се налазе... Неки од њих сигурно полуде када схвате колико им места припада.
Енди Ворхол

БЕЧ, јануара – Захваљујући кооперацији бечког Музеја модерне уметности Лудвиг, фондације Тисен-Борнемиса, Андре Хелера, Уда Брандхорста и других приватних колекционара, у бечкој Албертини је недавно отворена изложба цртежа Ендија Ворхола "Поп звезде" насталих током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Као што то назив изложбе наговештава, тема изложбе су портрети познатих поп-звезда америчке, британске, шпанске и француске сцене. У пантеону славних Ендија Ворхола налазе се "краљ попа" Мајкл Џексон, шансоњер Шарл Азнавур, Рајучи Сакамото, Битлси, Ролингстонси, Мигуел Босе, Род Стјуарт, Лајза Минели, Били Сквајер и "краљица соула" Арета Френклин.  Међу 60 изложених цртежа може се видети и незнатан број портрета личности из света глуме и уметности: Јоко Оно, Џека Николсона и Жерара Депардјеа.

Настали између 1965. и 1986. године ови цртежи се не могу сматрати портретима у класичном смислу. Њихова посебност лежи у техници израде, али и у извесном дистанцирању од ликова које представљају. Ворхол је радио фотографије познатих личности, углавном поп-звезда и филмских глумаца, које је потом пројектовао на папир већег формата. Помоћу графитне оловке је извлачио контуре лица које је сматрао најкарактеристичнијим за свој модел. Ови једноставни портрети су Ворхолу послужили за подлоге каснијих акрила у боји или графика истих личности. Један од интересантних аспеката ових раних цртежа је тај да се уметник није трудио да сакрије процес којим су настале, играјући на карту дистанцирања од оригиналног мотива и индиректног третмана полароид-портрета. Ворхол је овом методом желео да скрене пажњу на то да му за модел није служила сама звезда, већ њен лик са фотографије.

Коаутори каталога изложбе Рајнер Кроне и Александра фон Стох објашњавају композицију цртежа речима: "Свака од звезда је приказана на истоветан начин: у полупрофилу, једва показујући рамена. На платну нема апсолутно никаквог простора било статусним било гламур симболима, и једина стално присутна карактеристика је андрогена природа портрета. Да нема наслова, било би тешко одредити да ли портрет представља мушкарца или жену."

Ворхолових четрнаест скица за албум Ролингстонса Love you live који се у издању Вирџина на тржишту појавио 1977, као и портрети Мика Џегера из истог периода, представљају централни део изложбе. У Love you live серији, Ворхол приказује неколико сцена љубљења, остављајући отвореним питање ко кога или шта љуби. Чланови Ролингстонса се могу само на неколико цртежа са сигурношћу препознати. Ови радови су у време свог појављивања покренули дебату о "кризи полова" која се односила на преиспитивање традиционалних социјалних и моралних вредности ради нове идеологије "слободе, љубави, мира и рокенрола".

Ворхол је започео своју каријеру почетком 1950-их као комерцијални уметник у њујоршким часописима "Гламур", "Њујоркер" и "Харперс базар", у којима је објавио своје илустрације. Пажњу јавности привукла је његова реклама за "Милер" ципеле и Ворхол постаје култно име на комерцијалној уметничкој сцени. Њујоршка галерија Хјуго 1952. отвара прву Ворхолову самосталну изложбу илустрација за књижевна дела Трумана Капота, која од првог тренутка доживљава успех. Током 1960-их, ствара већину својих најпознатијих слика. Сели се у Фабрику, зграду у којој са тимом сарадника креће са масовном продукцијом графика популарне културе. Најпознатија дела из овог периода су слике конзерви "Кемпбел" супе, флаша кока-коле, серија "Смрт и несреће" и портрети звезда као што су Мерилин Монро и Елизабет Тејлор.

Човек који се прославио изјавом "свако ће добити својих 15 минута славе", деценијама је поседовао моћ да прогласи звездом било кога ко би му се лично допао, као и да одлучује о степену популарности јавних личности. Пријатељство са Ендијем Ворхолом је било гаранција за славу, а његово признање улазница у најелитније кругове њујоршког друштва.

Изложба у Албертини траје до 18. фебруара.