Тобиновим порезом против кризе

Атина је поново дошла под удар критика Берлина, али и Париза, који су апеловали на њу да хитно са својим приватним кредиторима постигне договор о реструктурисању државног дуга. Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози су, после јучерашњег састанка у Берлину, саопштили да Грчка неће моћи да прими следећу траншу новчане помоћи уколико не дође до напретка у постизању договора Атине и зајмодаваца из приватног сектора, који би требало да отпишу 50 одсто својих потраживања.

„Желимо да Грчка остане у еврозони”, указала је Меркелова и нагласила да она и председник Француске желе да Грчка прими новац.

Истовремено су они истакли да им је подстицање привредног раста и отварање нових радних места у 17 земаља еврозоне главни приоритет, док покушавају да зауставе све већу дужничку кризу. Осим тога, „дуо Меркози” је позвао земље да убрзају процес уплате новца у фонд за спас еврозоне, Европски стабилизациони механизам, да би се подстакло тржишно поверење.

Према њиховим речима, важно је брзо привести крају преговоре о новом уговору који би увео фискалну дисциплину у зони евра. Меркелова је додала да ће до расплета кризе доћи „корак по корак... а не путем једнократног решења”.

Ипак, у Берлину се поприлично расправљало о томе да се бар у еврозони, ако не и у целој Европској унији, уведе Тобинов порез, односно намет на финансијске трансакције. Ово је порез који је смислио амерички економиста и добитник Нобелове награде Џејмс Тобин, предлажући 1972. увођење јединственог пореза на девизне трансакције на глобалном нивоу.

Овај порез никад није уведен, али је у економским расправама постао све заступљенији протеклих неколико година светске економске и финансијске кризе. Угледни немачки професор Паул Бернд Шпан је 2002. године испитивао економску сарадњу и могућности примене Тобиновог пореза у Европи. Иако су резултати били добри, тада европски лидери нису били ради да уведу овај својеврсни „робинхудовски” намет који би смањио јаз између богатих и сиромашних, али и знатно погодио финансијске институције.

Највећи заговорник увођења Тобиновог пореза у ЕУ сада је Никола Саркози, док се томе највише противи британски премијер Дејвид Камерон, који жели по сваку чему да заштити Сити – финансијски центар у Лондону који је један од главних стубова британске економије.

Стручњаци, који се противе увођењу Тобиновог пореза, кажу да он неће решити проблеме које државе чланице ЕУ имају у економским односима, који су изазвали дужничку кризу. Према њиховом мишљењу, овај намет на новчане трансакције био би ефикасан само ако би се увео на нивоу целог света, јер овако може да изазове да се инвеститори брзо преселе са европских финансијских тржишта на америчко или азијско.

С друге стране, на финансијским тржиштима јуче је било очигледно да се еврозона економски и даље дрма, док насупрот томе њена највећа чланица – Немачка – ужива све веће поверење инвеститора.

Банке из земаља чланица еврозоне су у Европску централну банку (ЕЦБ) положиле рекордан износ једнодневних депозита, што указује на настанак тензија у финансијском систему зоне евра, будући да тај новац носи каматну стопу од 0,25 одсто, која је много нижа од оне на међубанкарском тржишту. То указује да су банке спремније да ставе средства код ЕЦБ уз нижу камату, него да позајмљују једна другој.

Међутим, на јучерашњој аукцији немачких обвезница први пут су забележене негативне каматне стопе, што је показатељ да инвеститори највећу европску привреду и даље сматрају сигурним уточиштем у време дужничке кризе. Негативне каматне стопе подразумевају да су инвеститори спремни да плате немачкој влади да узме њихов новац, односно да за обвезницу плате више него што ће у будућности за њу добити.

Док Немачка ужива поверење инвеститора, страни улагачи нису баш одушевљени да инвестирају у Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ), који је намењен за спас презадужених чланица еврозоне. Према речима немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, све је теже пронаћи приватне инвеститоре, јер они захтевају веће гаранције.

„То не значи да фонд нема новца, јер је прошле седмице успешно одржана аукција обвезница, али показује несигурност улагача поводом еврозоне”, рекао је Шојбле, а преноси АФП, чиме је потврђено да није безразложна забринутост коју је изнео шеф ЕФСФ-а Клаус Реглинг, рекавши да размишља о повећању гаранција од банкрота које се нуде страним инвеститорима на 30 са 20 одсто.

Фонд ЕФСФ, вредан 440 милијарди евра, користи гаранције издате од стране влада чланица еврозоне да би прикупио средства на финансијском тржишту, која се затим позајмљују презадуженим државама из зоне евра, као што су досад биле Ирска, Португалија и Грчка. Повећање гаранција које се нуде улагачима, међутим, смањило би обим фонда, који се већ ионако сматра превише малим за решавање кризе уколико се она прошири на неку већу привреду, попут Италије.