Tobinovim porezom protiv krize

Atina je ponovo došla pod udar kritika Berlina, ali i Pariza, koji su apelovali na nju da hitno sa svojim privatnim kreditorima postigne dogovor o restrukturisanju državnog duga. Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi su, posle jučerašnjeg sastanka u Berlinu, saopštili da Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći ukoliko ne dođe do napretka u postizanju dogovora Atine i zajmodavaca iz privatnog sektora, koji bi trebalo da otpišu 50 odsto svojih potraživanja.

„Želimo da Grčka ostane u evrozoni”, ukazala je Merkelova i naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.

Istovremeno su oni istakli da im je podsticanje privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta u 17 zemalja evrozone glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave sve veću dužničku krizu. Osim toga, „duo Merkozi” je pozvao zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam, da bi se podstaklo tržišno poverenje.

Prema njihovim rečima, važno je brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra. Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći „korak po korak... a ne putem jednokratnog rešenja”.

Ipak, u Berlinu se poprilično raspravljalo o tome da se bar u evrozoni, ako ne i u celoj Evropskoj uniji, uvede Tobinov porez, odnosno namet na finansijske transakcije. Ovo je porez koji je smislio američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Džejms Tobin, predlažući 1972. uvođenje jedinstvenog poreza na devizne transakcije na globalnom nivou.

Ovaj porez nikad nije uveden, ali je u ekonomskim raspravama postao sve zastupljeniji proteklih nekoliko godina svetske ekonomske i finansijske krize. Ugledni nemački profesor Paul Bernd Špan je 2002. godine ispitivao ekonomsku saradnju i mogućnosti primene Tobinovog poreza u Evropi. Iako su rezultati bili dobri, tada evropski lideri nisu bili radi da uvedu ovaj svojevrsni „robinhudovski” namet koji bi smanjio jaz između bogatih i siromašnih, ali i znatno pogodio finansijske institucije.

Najveći zagovornik uvođenja Tobinovog poreza u EU sada je Nikola Sarkozi, dok se tome najviše protivi britanski premijer Dejvid Kameron, koji želi po svaku čemu da zaštiti Siti – finansijski centar u Londonu koji je jedan od glavnih stubova britanske ekonomije.

Stručnjaci, koji se protive uvođenju Tobinovog poreza, kažu da on neće rešiti probleme koje države članice EU imaju u ekonomskim odnosima, koji su izazvali dužničku krizu. Prema njihovom mišljenju, ovaj namet na novčane transakcije bio bi efikasan samo ako bi se uveo na nivou celog sveta, jer ovako može da izazove da se investitori brzo presele sa evropskih finansijskih tržišta na američko ili azijsko.

S druge strane, na finansijskim tržištima juče je bilo očigledno da se evrozona ekonomski i dalje drma, dok nasuprot tome njena najveća članica – Nemačka – uživa sve veće poverenje investitora.

Banke iz zemalja članica evrozone su u Evropsku centralnu banku (ECB) položile rekordan iznos jednodnevnih depozita, što ukazuje na nastanak tenzija u finansijskom sistemu zone evra, budući da taj novac nosi kamatnu stopu od 0,25 odsto, koja je mnogo niža od one na međubankarskom tržištu. To ukazuje da su banke spremnije da stave sredstva kod ECB uz nižu kamatu, nego da pozajmljuju jedna drugoj.

Međutim, na jučerašnjoj aukciji nemačkih obveznica prvi put su zabeležene negativne kamatne stope, što je pokazatelj da investitori najveću evropsku privredu i dalje smatraju sigurnim utočištem u vreme dužničke krize. Negativne kamatne stope podrazumevaju da su investitori spremni da plate nemačkoj vladi da uzme njihov novac, odnosno da za obveznicu plate više nego što će u budućnosti za nju dobiti.

Dok Nemačka uživa poverenje investitora, strani ulagači nisu baš oduševljeni da investiraju u Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), koji je namenjen za spas prezaduženih članica evrozone. Prema rečima nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, sve je teže pronaći privatne investitore, jer oni zahtevaju veće garancije.

„To ne znači da fond nema novca, jer je prošle sedmice uspešno održana aukcija obveznica, ali pokazuje nesigurnost ulagača povodom evrozone”, rekao je Šojble, a prenosi AFP, čime je potvrđeno da nije bezrazložna zabrinutost koju je izneo šef EFSF-a Klaus Regling, rekavši da razmišlja o povećanju garancija od bankrota koje se nude stranim investitorima na 30 sa 20 odsto.

Fond EFSF, vredan 440 milijardi evra, koristi garancije izdate od strane vlada članica evrozone da bi prikupio sredstva na finansijskom tržištu, koja se zatim pozajmljuju prezaduženim državama iz zone evra, kao što su dosad bile Irska, Portugalija i Grčka. Povećanje garancija koje se nude ulagačima, međutim, smanjilo bi obim fonda, koji se već ionako smatra previše malim za rešavanje krize ukoliko se ona proširi na neku veću privredu, poput Italije.