Успон и пад чукаричког барона

Живадин Михаиловић, директор „Станком холдинга”, земљишни барон из деведесетих година прошлог века, човек који је изградио добар део Чукарице, неће успети да прослави четврт века своје компаније. Чувеном Жики Муштикли, кога тај надимак и даље прати мада не пуши већ  неколико година, достављено je решење о банкроту његове фирме, отворене 1987. године.

– Можемо да спасемо „Станком”. Наш правни тим припрема жалбу на решење о банкроту и верујем да ће она бити прихваћена, после чега ће бити састављен нови план реорганизације. Још није готово – убеђен је Михаиловић који верује да његова имовина – плацеви и објекти – вреде 50 милиона евра.

– Остали су нам тржни центар у Улици Стевана Бракуса, недовршени пословни објекат код окретнице трамваја у Пожешкој улици, плацеви... набраја Михаиловић.

Стамбене зграде у Улици Ратка Митровића (Фото Д. Јевремовић)

Неизвесно је, међутим, да ли „Станком” може рачунати на све оно што сматра својом имовином. На двадесетак одсто плацева на којима компанија има право коришћења, каже Михаиловић, градња никада није ни почела. Те парцеле су, по сили закона, одавно морале бити враћене граду, који ће их ваљда сада, ако већ није раније, тражити натраг.

Минус „Станкома” износи 40 милиона евра, а више од половине дуга је према Дирекцији за грађевинско земљиште и Пореској управи.

- Пореска управа је више пута позивала стечајног управника компаније да сравне износ потраживања од нас и сачине записник. Управник није одговорио на те позиве и Пореска управа је обавестила Први привредни суд да не може да подржи план реорганизације. И јавни правобранилац би морао да се укључи у случај јер дуг према Дирекцији и Пореској управи представља државне паре. Вредност наше имовине покрива дуговања. Могли смо да спасемо фирму само да су нам допустили. Неко мора у затвор – стечајни управник, што нас је у томе онемогућио, или ја, ако сам крив за овакво стање „Станкома” и толике дугове – каже Михаиловић.

На почетку каријере, малтене је важио за монополисту над грађевинским плацевима на Чукарици и, махом у то доба а много мање после 5. октобра, сазидао је, како каже, око 700.000 квадрата. Данас му је остало још 75.000 квадрата на плацевима где још није грађено

– Гурају нас у банкрот, а нема грађевинске фирме која је опстала колико и ми. Лако је сад оном министру, Оливеру Дулићу, тако ли се зове, да зида станове на Вождовцу. Требало је то постићи својим снагама на тржишту, а не да се држава убацује на тржиште као нелојална конкуренција – огорчен је Михаиловић.

Незавршени објекти у насељу Филмски град (Фото Д. Ћирков)

Самосталан успех на слободном тржишту је последње чиме би се „Станком” смео похвалити. Фирма је успехе низала захваљујући хектарима и хектарима бесплатно добијеним од општине Чукарица у деведесетим годинама прошлог века, када је Михаиловић био близак владајућој Социјалистичкој партији Србије, иако он тврди да је тој странци увек давао, а ништа није узео заузврат. Кад су се после 5. октобра промениле и власти и правила игре у грађевини, Михаиловић је запао у невоље. Некад моћна фирма којој је земљиште додељивано као природно право, „Станком” се нашао у позицији да више не може ни да обезбеди грађевинску дозволу за плацеве на којима је још имао право коришћења. Пошто је 2003. године донесен закон који је налагао да се на земљишту гради или да се оно врати граду, Михаиловић је почео да налази партнере који су могли да у пројекат унесу новац, машине и раднике. Како је и признао, није више зазирао ни од партнера сумњиве репутације, све док су могли да покрену посао који „Станком” више није могао сам да обави. На Михаиловићевој фирми било је само да уложи једну од парцела са свог лагера и плати накнаду за земљиште, али је и тај цех напослетку редовно пребациван на партнера. Неколико таквих сарадњи завршило се свађама и узајамним оптужбама за поткрадање. Најпознатији такав случај је шест стамбених зграда у Филмском граду, од којих су две купци, из удружења „1.000 оштећених”, на крају завршили ангажујући друге фирме и доплаћујући им још 120.000 евра. Преостали објекти су још у разним фазама радова и ко зна да ли ће се људи који су за њих дали паре икада уселити.

Осим купаца станова, кратких рукава остали су и радници „Станкома”. На списку поверилаца је и тридесетак запослених те фирме, којима плата, доприноси и осигурање, како каже Михаиловић, нису уплаћивани у последњих годину дана.

– Рачун компаније је у блокади већ више од три године и то нам је онемогућило нормално пословање, због чега су трпели и радници. Они су, уз државне институције, сада први на списку за измиривање дугова после банкрота – наводи Михаиловић.

--------------------------------------------------------------

Кад се подвуче црта:

40 милиона евра неизмирених обавеза – више од половине је дуг Дирекцији за грађевинско земљиште и Пореској управи

30 запослених је такође на списку поверилаца – њима у последњих годину дана  нису исплаћивани лични дохоци, доприноси и осигурање

3 године је рачун „Станком корпорације” блокиран

50 милиона евра, према Михаиловићевим речима, вреде плацеви површине 75.000 квадрата и објекти у власништву „Станкома”