Uspon i pad čukaričkog barona

Živadin Mihailović, direktor „Stankom holdinga”, zemljišni baron iz devedesetih godina prošlog veka, čovek koji je izgradio dobar deo Čukarice, neće uspeti da proslavi četvrt veka svoje kompanije. Čuvenom Žiki Muštikli, koga taj nadimak i dalje prati mada ne puši već  nekoliko godina, dostavljeno je rešenje o bankrotu njegove firme, otvorene 1987. godine.

– Možemo da spasemo „Stankom”. Naš pravni tim priprema žalbu na rešenje o bankrotu i verujem da će ona biti prihvaćena, posle čega će biti sastavljen novi plan reorganizacije. Još nije gotovo – ubeđen je Mihailović koji veruje da njegova imovina – placevi i objekti – vrede 50 miliona evra.

– Ostali su nam tržni centar u Ulici Stevana Brakusa, nedovršeni poslovni objekat kod okretnice tramvaja u Požeškoj ulici, placevi... nabraja Mihailović.

Stambene zgrade u Ulici Ratka Mitrovića (Foto D. Jevremović)

Neizvesno je, međutim, da li „Stankom” može računati na sve ono što smatra svojom imovinom. Na dvadesetak odsto placeva na kojima kompanija ima pravo korišćenja, kaže Mihailović, gradnja nikada nije ni počela. Te parcele su, po sili zakona, odavno morale biti vraćene gradu, koji će ih valjda sada, ako već nije ranije, tražiti natrag.

Minus „Stankoma” iznosi 40 miliona evra, a više od polovine duga je prema Direkciji za građevinsko zemljište i Poreskoj upravi.

- Poreska uprava je više puta pozivala stečajnog upravnika kompanije da sravne iznos potraživanja od nas i sačine zapisnik. Upravnik nije odgovorio na te pozive i Poreska uprava je obavestila Prvi privredni sud da ne može da podrži plan reorganizacije. I javni pravobranilac bi morao da se uključi u slučaj jer dug prema Direkciji i Poreskoj upravi predstavlja državne pare. Vrednost naše imovine pokriva dugovanja. Mogli smo da spasemo firmu samo da su nam dopustili. Neko mora u zatvor – stečajni upravnik, što nas je u tome onemogućio, ili ja, ako sam kriv za ovakvo stanje „Stankoma” i tolike dugove – kaže Mihailović.

Na početku karijere, maltene je važio za monopolistu nad građevinskim placevima na Čukarici i, mahom u to doba a mnogo manje posle 5. oktobra, sazidao je, kako kaže, oko 700.000 kvadrata. Danas mu je ostalo još 75.000 kvadrata na placevima gde još nije građeno

– Guraju nas u bankrot, a nema građevinske firme koja je opstala koliko i mi. Lako je sad onom ministru, Oliveru Duliću, tako li se zove, da zida stanove na Voždovcu. Trebalo je to postići svojim snagama na tržištu, a ne da se država ubacuje na tržište kao nelojalna konkurencija – ogorčen je Mihailović.

Nezavršeni objekti u naselju Filmski grad (Foto D. Ćirkov)

Samostalan uspeh na slobodnom tržištu je poslednje čime bi se „Stankom” smeo pohvaliti. Firma je uspehe nizala zahvaljujući hektarima i hektarima besplatno dobijenim od opštine Čukarica u devedesetim godinama prošlog veka, kada je Mihailović bio blizak vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije, iako on tvrdi da je toj stranci uvek davao, a ništa nije uzeo zauzvrat. Kad su se posle 5. oktobra promenile i vlasti i pravila igre u građevini, Mihailović je zapao u nevolje. Nekad moćna firma kojoj je zemljište dodeljivano kao prirodno pravo, „Stankom” se našao u poziciji da više ne može ni da obezbedi građevinsku dozvolu za placeve na kojima je još imao pravo korišćenja. Pošto je 2003. godine donesen zakon koji je nalagao da se na zemljištu gradi ili da se ono vrati gradu, Mihailović je počeo da nalazi partnere koji su mogli da u projekat unesu novac, mašine i radnike. Kako je i priznao, nije više zazirao ni od partnera sumnjive reputacije, sve dok su mogli da pokrenu posao koji „Stankom” više nije mogao sam da obavi. Na Mihailovićevoj firmi bilo je samo da uloži jednu od parcela sa svog lagera i plati naknadu za zemljište, ali je i taj ceh naposletku redovno prebacivan na partnera. Nekoliko takvih saradnji završilo se svađama i uzajamnim optužbama za potkradanje. Najpoznatiji takav slučaj je šest stambenih zgrada u Filmskom gradu, od kojih su dve kupci, iz udruženja „1.000 oštećenih”, na kraju završili angažujući druge firme i doplaćujući im još 120.000 evra. Preostali objekti su još u raznim fazama radova i ko zna da li će se ljudi koji su za njih dali pare ikada useliti.

Osim kupaca stanova, kratkih rukava ostali su i radnici „Stankoma”. Na spisku poverilaca je i tridesetak zaposlenih te firme, kojima plata, doprinosi i osiguranje, kako kaže Mihailović, nisu uplaćivani u poslednjih godinu dana.

– Račun kompanije je u blokadi već više od tri godine i to nam je onemogućilo normalno poslovanje, zbog čega su trpeli i radnici. Oni su, uz državne institucije, sada prvi na spisku za izmirivanje dugova posle bankrota – navodi Mihailović.

--------------------------------------------------------------

Kad se podvuče crta:

40 miliona evra neizmirenih obaveza – više od polovine je dug Direkciji za građevinsko zemljište i Poreskoj upravi

30 zaposlenih je takođe na spisku poverilaca – njima u poslednjih godinu dana  nisu isplaćivani lični dohoci, doprinosi i osiguranje

3 godine je račun „Stankom korporacije” blokiran

50 miliona evra, prema Mihailovićevim rečima, vrede placevi površine 75.000 kvadrata i objekti u vlasništvu „Stankoma”