Признање Бори Иљовском

Добитник Политикине награде за ликовну уметност из Фонда "Владислав Рибникар" за најуспелију изложбу одржану у 2006. години је сликар Бора Иљовски. Уметник је награђен за изложбу "Поново и увек" на којој је у септембру, у Музеју савремене уметности, представио слике и цртеже настајале од 1967. до 2005. године.

Ову одлуку, донео је, већином гласова, жири који је радио у саставу: Славко Тимотијевић (председник), Бојана Бурић, Љиљана Ћинкул, Анђелка Цвијић и Марија Ђорђевић. Жири је награду Бори Иљовском доделио уз образложење у којем се, између осталог, истиче да је реч о целовитом опусу, доследном ауторском ставу, уметнику који у свом стваралаштву користи максималне могућности једног медија.

Жири је пред собом имао тежак задатак будући да је прошлогодишњу ликовну продукцију одликовао широки дијапазон поетика, дисциплина, велики распон генерација у оквиру којих се истакло више младих уметника. Истовремено, било је запажених монографских изложби уметника који већ дужи низ година суверено владају ликовном сценом.

Бора Иљовски је 64. добитник угледног Политикиног признања.

На уметничкој сцени је присутан четири деценије. Реч је о личности велике харизме и одмерености, тихом интелектуалцу који у своје професионалне наступе уноси дозу опреза, пажње и селективности. Добитник је малобројних, али угледних признања. У његовој биографији издваја се учешће на Бијеналу у Венецији (селекција Југославије) 1982. године.

У једној анкети 1970. године Иљовски је о свом раду рекао: "Свако сврставање је удаљавање од своје природе. Стојим тамо где треба, са својом личном картом... Новине се рађају у току рада."

Критика је сагласна да је Бора Иљовски остварио најцеловитији и најоригиналнији опус апстрактног сликарства у Србији, које је на самом почетку 60-их година 20. века било блиско поетици нове фигурације. Овај уметник, необичне биографије, рођен је у селу Дренова (1942) код Флорине (Егејска Македонија). Као треће дете оца Илије (по занимању пекара) и мајке Александре, коју није запамтио, живео је до седме године са баком и деком у родном месту, да би се касније, у избегличком таласу након грађанског рата у Грчкој, отиснуо пут Пољске и Југославије... У његовим каснијим документима наводи се име Периклис Иљопулос, које је, као и датум рођења, измислила његова баба како не би имао већих проблема са властима у Грчкој...

Уметничка биографија започиње похађањем часова у Шуматовачкој, и уписивањем Академије ликовне уметности у Београду. Следи одлазак у Париз, и прве самосталне изложбе у Галерији графичког колектива и Коларцу...

У најужем избору за угледно Политикино признање, ове године, поред лауреата, били су (азбучним редом) и: Аница Вучетић са изложбом "Сажимање", Перица Донков за "Глори Бокс", Бранимир Карановић за "Два квадрата" и Неша Париповић за изложбу "Постајање уметношћу".

Награда Бори Иљовском биће уручена 25. јануара на Дан Политике.

-----------------------------------------------------------

На вест о награди

У својим мислима

– Никад унапред не размишљам о наградама јер оне су некако мимо нас. Изненадио сам се када сте ме назвали и рекли да сам добио Политикину награду, јер ја сам тренутно у својим мислима поводом ове изложбе која би требало, можда, да се пресели у Скопље. Осим тога, ево већ размишљам шта ћу даље радити, шта ћу даље сликати... Увек сам волео у "Политици" да читам о мојим колегама који су до сада добијали награду. Ето, сада ћу то бити ја...