„Црвена линија” за Иран

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка је повукла „црвену линију” у опасномсучељавању са Ираном: затварање Хормуза, стратешког теснаца који Персијски залив одваја од Индијског океана, био би чин који би изазвао амерички војни одговор.

Ово је, како пише „Њујорк тајмс”, као порука Обамине владе, предочено директно врховном лидеру земље ајатолаху Алију Хамнеију, тајним комуникационим каналом, без коришћења швајцарске дипломатије, уобичајеног посредника између Вашингтона и Техерана. Нема информација о томе да ли је на ово стигао било какав ирански одговор.

„Тајмс” цитира генерала Мартина Демпсија, начелника здруженог генералштаба америчких оружаних снага, који је прошлог викенда изјавио да би у случају да Иран оствари своју претњу, и уведе блокаду транспорта нафте кроз Хормуз, САД „предузеле акцију и отвориле пролаз”. Секретар за одбрану Леон Панета је у четвртак овоме додао да „САД не би толерисале иранско затварање мореуза”.

Оно од чега се, према „Њујорк тајмсу”, овде највише страхује, то је да би неки капетан Морнарице револуционарне гарде (која није део редовних морнаричких снага Ирана) могао да нешто учини на своју руку, што би „изазвало већу кризу”.

Док се у владиним и експертским круговима оцењује да су најаве блокаде Хормуза ирански блеф да би подигао цене нафте и тиме повећао своје приходе, те да би затварање мореуза затворило и њихов извоз и било економско самоубиство, планери Пентагона тиме нису утешени. Званична је америчка процена да Иран има капацитете – мине, брзе патролне чамце за њихово „сејање” и противбродске балистичке ракете дуж око 1.600 километара своје обале у Заливу – и да представља озбиљну претњу америчкој ратној флоти у тим водама.

Она је, наравно, много моћнија од иранске, али Техеран се одавно спрема за „асиметрични рат”. Једна симулација из 2002, која је Пентагон коштала 250 милиона долара, показала је да би у случају конфликта са Ираном у Персијском заливу САД изгубиле чак 16 великих бродова, укључујући и један носач авиона.

Према анализи приватне агенције за стратешке анализе Стратфор, од 24. децембра, сачињеној поводом почетка иранских маневара у Хормузу (завршених 3. јануара), упркос томе што би блокада нашкодила и њему колико и другима, претње Техерана, ако би се нашао у тешкој ситуацији, не треба потцењивати.

С обзиром на то да су ову вежбу изблиза пратиле и америчке морнаричке снаге, Стратфор указује да је Иран имао разлога да не покаже шта све може, јер стварањем неизвесности о својим правим капацитетима повећава своју моћ одвраћања.

У региону је иначе од прошлог понедељка и амерички нуклеарни носач авиона „Карл Винсон” са пратећом флотилом, што је, према јучерашњој процени Стратфора, повећало улог у „дипломатији топовњача”. На путу из Пацифика ка блискоисточним водама је и носач „Абрахам Линколн”, што би, у догледно време, створило ситуацију да у непосредној близини Ирана буду чак три ратна брода са највећим офанзивним потенцијалима.

Додуше, Пентагон је од инвазије Ирака (окончане крајем године) стално у приобаљу Блиског истока имао два носача авиона и долазак трећег у редовним околностима подразумевао би повлачење једног на уобичајени одмор посаде и ремонт. Ако се међутим има у виду пораст напетости између Ирана и САД, којој су допринеле најаве Техерана да почиње обогаћивање уранијума и необјашњени атентат на иранског нуклеарног научника (трећи у скорашњем низу), ситуација је далеко од редовне.