„Crvena linija” za Iran

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Amerika je povukla „crvenu liniju” u opasnomsučeljavanju sa Iranom: zatvaranje Hormuza, strateškog tesnaca koji Persijski zaliv odvaja od Indijskog okeana, bio bi čin koji bi izazvao američki vojni odgovor.

Ovo je, kako piše „Njujork tajms”, kao poruka Obamine vlade, predočeno direktno vrhovnom lideru zemlje ajatolahu Aliju Hamneiju, tajnim komunikacionim kanalom, bez korišćenja švajcarske diplomatije, uobičajenog posrednika između Vašingtona i Teherana. Nema informacija o tome da li je na ovo stigao bilo kakav iranski odgovor.

„Tajms” citira generala Martina Dempsija, načelnika združenog generalštaba američkih oružanih snaga, koji je prošlog vikenda izjavio da bi u slučaju da Iran ostvari svoju pretnju, i uvede blokadu transporta nafte kroz Hormuz, SAD „preduzele akciju i otvorile prolaz”. Sekretar za odbranu Leon Paneta je u četvrtak ovome dodao da „SAD ne bi tolerisale iransko zatvaranje moreuza”.

Ono od čega se, prema „Njujork tajmsu”, ovde najviše strahuje, to je da bi neki kapetan Mornarice revolucionarne garde (koja nije deo redovnih mornaričkih snaga Irana) mogao da nešto učini na svoju ruku, što bi „izazvalo veću krizu”.

Dok se u vladinim i ekspertskim krugovima ocenjuje da su najave blokade Hormuza iranski blef da bi podigao cene nafte i time povećao svoje prihode, te da bi zatvaranje moreuza zatvorilo i njihov izvoz i bilo ekonomsko samoubistvo, planeri Pentagona time nisu utešeni. Zvanična je američka procena da Iran ima kapacitete – mine, brze patrolne čamce za njihovo „sejanje” i protivbrodske balističke rakete duž oko 1.600 kilometara svoje obale u Zalivu – i da predstavlja ozbiljnu pretnju američkoj ratnoj floti u tim vodama.

Ona je, naravno, mnogo moćnija od iranske, ali Teheran se odavno sprema za „asimetrični rat”. Jedna simulacija iz 2002, koja je Pentagon koštala 250 miliona dolara, pokazala je da bi u slučaju konflikta sa Iranom u Persijskom zalivu SAD izgubile čak 16 velikih brodova, uključujući i jedan nosač aviona.

Prema analizi privatne agencije za strateške analize Stratfor, od 24. decembra, sačinjenoj povodom početka iranskih manevara u Hormuzu (završenih 3. januara), uprkos tome što bi blokada naškodila i njemu koliko i drugima, pretnje Teherana, ako bi se našao u teškoj situaciji, ne treba potcenjivati.

S obzirom na to da su ovu vežbu izbliza pratile i američke mornaričke snage, Stratfor ukazuje da je Iran imao razloga da ne pokaže šta sve može, jer stvaranjem neizvesnosti o svojim pravim kapacitetima povećava svoju moć odvraćanja.

U regionu je inače od prošlog ponedeljka i američki nuklearni nosač aviona „Karl Vinson” sa pratećom flotilom, što je, prema jučerašnjoj proceni Stratfora, povećalo ulog u „diplomatiji topovnjača”. Na putu iz Pacifika ka bliskoistočnim vodama je i nosač „Abraham Linkoln”, što bi, u dogledno vreme, stvorilo situaciju da u neposrednoj blizini Irana budu čak tri ratna broda sa najvećim ofanzivnim potencijalima.

Doduše, Pentagon je od invazije Iraka (okončane krajem godine) stalno u priobalju Bliskog istoka imao dva nosača aviona i dolazak trećeg u redovnim okolnostima podrazumevao bi povlačenje jednog na uobičajeni odmor posade i remont. Ako se međutim ima u vidu porast napetosti između Irana i SAD, kojoj su doprinele najave Teherana da počinje obogaćivanje uranijuma i neobjašnjeni atentat na iranskog nuklearnog naučnika (treći u skorašnjem nizu), situacija je daleko od redovne.