Суд дели неправду

Од нашег сталног дописника

БАЊАЛУКА, 10. јануара – Може ли се рећи да Суд Босне и Херцеговине дели правду, ако се зна да он – изричући казне за ратне злочине – крши Европску конвенцију о људским правима и слободама? Таква пракса, каже за наш лист бањалучки адвокат Зоран Малешевић, довела је до тога да данас глађу штрајкује 40 осуђених и оптужених за ратне злочине почињене у БиХ.

"Штрајкачи су, тврдим, потпуно у праву. Члан 7. Европске конвенције о људским правима и слободама каже да се починиоцу кривичног дела не може изрећи тежа казна од оне која је била прописана у часу када је кривичног дело почињено. То значи да би свима њима требало да се суди по Кривичном закону СФРЈ, као што се ради у Србији и Хрватској. Уместо да се држи овог правила, Суд БиХ суди по Кривичном закону БиХ усвојеном 2003. године", наводи Малешевић.

Према одредбама Кривичног закона СФРЈ, објашњава он, суд је могао изрећи највише 20 година затвора, а према Кривичном закону БиХ казне су вишеструко веће. За нека дела прописана је и доживотна робија. Истина, подвлачи Малешевић, по некадашњем закону могла се изрећи и смртна казна, која је у новом закону БиХ укинута.

"Општи принцип је да се нови закон може применити само у случају ако је повољнији по оптуженог. То значи да би се у овом случају, без кршења Европске конвенције о људским правима и слободама, само смртна казна, у складу са новим законом, могла заменити затвором. Таква пракса је, иначе, примењивана и у бившој Југославији: најтежа казна је по правилу преиначавана у двадесетогодишње лишавање слободе", наглашава Малешевић.

Он посебно указује на два детаља. Први – пред Уставним судом БиХ покренут је поступак за оцену уставности поступка коју примењује Суд БиХ. Други – изјаву председнице Суда БиХ Медџиде Кресо да су штрајкачи у праву, али да она, ипак, неће подлећи притисцима. "Ако Уставни суд БиХ пресуди да су досад свима које је Суд БиХ осудио за ратне злочине повређена људска права, а другачију одлуку и не може да донесе, онда ће сви ти поступци морати да се обнове. Свако ко се огреши о закон треба да одговара за своје недело. И ту нема ништа спорно. Али, шта учинити када суд погази опште правне принципе и међународне конвенције, које су изнад домаћих прописа? Може ли се тада казати да суд дели правду, када знамо да је и незаконито изречена казна – била виша или нижа од прописане –  својеврсна неправда", дилема је Зорана Малешевића.

Изјава председнице Суда БиХ Медџиде Кресо за њега је "чисти цинизам". Како, пита се наш саговорник, другачије оквалификовати њене речи да су штрајкачи у праву, а истовремено бити на челу суда против чијег су се начина рада они побунили, па још додати да неће подлећи притисцима. Малешевић наглашава да се оптуженима за ратне злочине у Републици Српској и Федерацији БиХ суди се по Кривичном закону бивше СФРЈ. А Суд БиХ, као да је у некој трећој земљи, тера по своме. "Изјаву Медџиде Кресо да прописе у БиХ у овој области ′треба хармонизовати′ разумем као настојање да се примена Кривичног закона БиХ, а тиме и кршење Европске конвенције о људским правима и слободама, прошири на целу БиХ. Ако се то деси, биће много посла и за Европски суд за људска права у Стразбуру", упозорава Зоран Малешевић.