Sud deli nepravdu

Od našeg stalnog dopisnika

BANjALUKA, 10. januara – Može li se reći da Sud Bosne i Hercegovine deli pravdu, ako se zna da on – izričući kazne za ratne zločine – krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i slobodama? Takva praksa, kaže za naš list banjalučki advokat Zoran Malešević, dovela je do toga da danas glađu štrajkuje 40 osuđenih i optuženih za ratne zločine počinjene u BiH.

"Štrajkači su, tvrdim, potpuno u pravu. Član 7. Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama kaže da se počiniocu krivičnog dela ne može izreći teža kazna od one koja je bila propisana u času kada je krivičnog delo počinjeno. To znači da bi svima njima trebalo da se sudi po Krivičnom zakonu SFRJ, kao što se radi u Srbiji i Hrvatskoj. Umesto da se drži ovog pravila, Sud BiH sudi po Krivičnom zakonu BiH usvojenom 2003. godine", navodi Malešević.

Prema odredbama Krivičnog zakona SFRJ, objašnjava on, sud je mogao izreći najviše 20 godina zatvora, a prema Krivičnom zakonu BiH kazne su višestruko veće. Za neka dela propisana je i doživotna robija. Istina, podvlači Malešević, po nekadašnjem zakonu mogla se izreći i smrtna kazna, koja je u novom zakonu BiH ukinuta.

"Opšti princip je da se novi zakon može primeniti samo u slučaju ako je povoljniji po optuženog. To znači da bi se u ovom slučaju, bez kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, samo smrtna kazna, u skladu sa novim zakonom, mogla zameniti zatvorom. Takva praksa je, inače, primenjivana i u bivšoj Jugoslaviji: najteža kazna je po pravilu preinačavana u dvadesetogodišnje lišavanje slobode", naglašava Malešević.

On posebno ukazuje na dva detalja. Prvi – pred Ustavnim sudom BiH pokrenut je postupak za ocenu ustavnosti postupka koju primenjuje Sud BiH. Drugi – izjavu predsednice Suda BiH Meddžide Kreso da su štrajkači u pravu, ali da ona, ipak, neće podleći pritiscima. "Ako Ustavni sud BiH presudi da su dosad svima koje je Sud BiH osudio za ratne zločine povređena ljudska prava, a drugačiju odluku i ne može da donese, onda će svi ti postupci morati da se obnove. Svako ko se ogreši o zakon treba da odgovara za svoje nedelo. I tu nema ništa sporno. Ali, šta učiniti kada sud pogazi opšte pravne principe i međunarodne konvencije, koje su iznad domaćih propisa? Može li se tada kazati da sud deli pravdu, kada znamo da je i nezakonito izrečena kazna – bila viša ili niža od propisane –  svojevrsna nepravda", dilema je Zorana Maleševića.

Izjava predsednice Suda BiH Meddžide Kreso za njega je "čisti cinizam". Kako, pita se naš sagovornik, drugačije okvalifikovati njene reči da su štrajkači u pravu, a istovremeno biti na čelu suda protiv čijeg su se načina rada oni pobunili, pa još dodati da neće podleći pritiscima. Malešević naglašava da se optuženima za ratne zločine u Republici Srpskoj i Federaciji BiH sudi se po Krivičnom zakonu bivše SFRJ. A Sud BiH, kao da je u nekoj trećoj zemlji, tera po svome. "Izjavu Meddžide Kreso da propise u BiH u ovoj oblasti ′treba harmonizovati′ razumem kao nastojanje da se primena Krivičnog zakona BiH, a time i kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, proširi na celu BiH. Ako se to desi, biće mnogo posla i za Evropski sud za ljudska prava u Strazburu", upozorava Zoran Malešević.