Више трупа, већи отпор

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 10. јануара – Амерички председник Џорџ Буш проширује поље војних и политичких дуела: покушава да слањем појачања у Ирак сломи отпор гериле, али се истовремено појачава домаћи отпор таквој његовој стратегији. Вечерас (сутра рано по европској сатници) он ће се посредством телевизије обратити нацији да јој предочи – да ће, како се најављује, на највећи фронт послати још 20.000 војника, иако се већина грађана и конгресмена, као и део генералског врха, с тим не слаже.

Шеф Беле куће ће, овом приликом, начинити још један неуобичајен потез – наговестио је данас његов саветник Ден Бартлет. Признаће да су он и његов штаб погрешили што раније нису послали више војника у Ирак, што му од почетка тог рата, пре безмало четири године, пребацују многи овдашњи стратези.

Сада би да такву грешку исправи. Али, многи мисле да је за то прекасно па и контрапродуктивно.

У најновијој анкети Галупа и листа "Ју-Ес-Еј тудеј" чак 61 одсто грађана изјаснило се против слања појачања на фронт, а 72 одсто је негативно оценило председников курс у Ираку. Уједно су председниковом плану оштро противљење исказали чланови парламента, где сада премоћ има опозициона му Демократска партија, као и још чинодејствујући армијски команданти.

За Буша је ситуација, рекло би се, прилично деликатна и нова. Незадовољство јавног мњења, током рата у Ираку, осетно је већ подуже, али Бушова стратегија сада први пут наилази на отпор већине у Конгресу и у делу генералског састава.

Кадровски рез

Први пут од почетка рата у Ираку, Буш ће сада наредити кораке, за које су му генерали саветовали да их не чини – констатује "Вашингтон пост" у ударном напису. Чланови Здруженог генералштаба су се досад истрајно противили слању појачања у Ирак – додаје лист, напомињући да је такав став могао да буде пресудан разлог за најављени кадровски рез, у којем ће с положаја команданата операција на проширеном Блиском истоку и у самом Ираку отићи генерали Џон Абизаид и Џорџ Кејси. Замениће их генерали Вилијам Фалон и Дејвид Питриус, за које се претпоставља да се слажу с појачањима.

Индикативно је да до стратешких и кадровских заокрета долази после смене на врху Пентагона где је чело преузео бивши директор ЦИА Роберт Гејтс. Претходни министар одбране Доналд Рамсфелд је дуго био критикован што није послао довољно војника у Ирак, али се примећује необична околност – да је пре ступања на нову дужност, Гејтс био члан двостраначке Студијске групе која је предложила – постепено смањивање броја војника на том фронту.

У рат је, очигледно, лакше било ући него из њега изаћи. Демократска већина у Конгресу планира, стога, низ потеза за оспоравање председниковог плана. Нова председавајућа Представничким домом Ненси Пелоси и сенатор Едвард Кенеди најавили су изгласавање резолуција којима ће критиковати Бушов "нови пут напред" у Ираку.

Чин је симболичан јер је Бела кућа надлежна за спољну па и ратну политику. Симболика не помаже јер је рат реална ствар – реаговао је портпарол Беле куће Тони Сноу.

Кенеди предлаже јаче противљење – у виду неизгласавања додатних средстава за планирана појачања – али за то, засад, нема довољну подршку. Нови шеф сенатске већине, такође демократа Хари Рид, сматра да би био ефикаснији – двопартијски, с придобијањем групе републиканаца, отпор председниковом "новом приступу".

Буш је, с тимом, на новом плану радио више од два месеца а протеклих дана је настојао да обезбеди разумевање за резултате таквог свог напора.

Разговарао је са око 100 конгресмена а данас треба да се сретне с парламентарним руководствима обеју главних партија. Телефоном је комуницирао и са спољним партнерима, преноси АП, међу којима су били лидери Британије, Аустралије, Данске, као и са ирачким премијером Нуријем ал Маликијем.

План и примедбе

Према доступним наговештајима, његов план садржи војне, економске и елементе повећаних захтева према влади у Багдаду. Укратко: 1. САД ће послати, највише у Багдад као и сунитску провинцију Анбар, додатних 20.000 војника у Ирак (сада их је тамо око 140.000) а први контингент, око 3.500 људи, могао би тамо да крене из базе у Кувајту. 2. Упутиће и милијарду долара помоћи за отварање нових радних места, а на финансијску подршку ће подстаћи поједине земље у околини Ирака. 3. Од владе у Багдаду ће, наговештава се, затражити одлучнији војни и политички ангажман – за сузбијање побуњеника, премошћавање секташких подвајања, договор о расподели прихода од нафте и ублажавање рестрикција према члановима свргнуте БААС партије.

Побољшање ситуације није, ипак, на видику – упозоравају критичари. Па наводе: и досад су слата појачања, али су сукоби постали још жешћи, уз убрзани раст жртава и међу Ирачанима и у трупама САД; већ је дато 30 милијарди помоћи а економска ситуација је и даље лоша; тешко да ће влада Ал Маликија постати ревноснија у обрачуну с такође шиитском, а нерегуларном, милицијом Муктаде ал Садра, чији представници учествују и у органима власти.