Политичари говоре мушкарцима

Лице сваког политичара у Србији претвори се у рекламу за задовољство када се у медијима појави вест да жене чине већину њиховог бирачког тела. Ипак, чини се, ниједан политичар суштински не ради ништа да би привукао жене да изађу на биралишта. Политичари углавном причају мушкарцима, а изгледом се обраћају женама. Греше, јер као да заборављају да жене у Србији чине већину становништва, према попису из 2002. године, када их је било 52 одсто.

Због овога само 40 одсто жена каже да ће изаћи на предстојеће изборе, за разлику од 56 одсто мушкараца, показују подаци новосадске агенције Скан. Центар модерних вештина хоће то да промени. Започео је нестраначку кампању за повећање излазности жена на изборе под слоганом "Волим да бирам". "Само равноправним учешћем свих чланова нашег друштва можемо остварити његову демократизацију", каже Милош Ђајић, председник Управног одбора ЦМВ-а.

Ипак, Влада Србије остала је без и једне жене после оставке Иване Дулић-Марковић. Ђајић каже: "У овој кампањи женама су се обраћали, врло мало СПС и више ДС и ЛДП". Можда и зато што, по Зорану Лучићу из Цесида, жене у мало већем проценту гласају управо за ДС и ЛДП, док више мушкараца међу бирачима имају СРС и ДСС. Па ипак, и радикали су се овога пута обратили женама, Томислав Николић је посетио породилиште и заложио се за дуже плаћено трудничко и породиљско одсуство.

У Г17 плус кажу да у овој кампањи нису морали нешто посебно да нуде женама, јер о њима мисле све време, а не само у кампањи. У тој странци подсећају да су једини који у Скупштини Србије имају 30 одсто жена међу посланицима. Као и да су код њих жене на местима два потпредседника и директора странке, портпарола изборног штаба, заменика шефа посланичке групе, председника омладине…

Дубравка Филиповски, портпарол коалиције ДСС-НС, не мисли да је тачна опаска да се недовољно обраћају женама. Тврди да се клоне демагогије, да не дају празна обећања. "Жене ће гласати за нас јер живе боље захваљујући великим капиталним инвестицијама", одговор је Филиповске на податак да за њену коалицију више гласају мушкарци него жене.

Наташа Вучковић, директор Центра за демократију и посланички кандидат ДС-а, каже да су жене неповезана група, јер имају различите проблеме, према годинама, месту живљења, образовању. "Важно је на који начин политичари говоре о проблемима жена и да ли им оне верују. Да ли међу политичарима имају лице с којим могу да се идентификују. ДС у изборном програму не издваја жене јер би то било увредљиво".

Маријана Пајванчић, професор уставног права на Правном факултету у Новом Саду, је и министар правде у женској влади изабраној од читалаца "Блица". Та влада такође води кампању да се жене позову на изборе под слоганом "Нека жене одлуче". "Нисам ни у једној партији, али сам на листи Коалиције ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ као нестраначка личност, и то сам прихватила само да бих помогла увези са женским питањима. Ова коалиција једина је потписала споразум по коме ће 30 одсто жена ући у парламент и тиме показала да жене нису само украс на њиховој листи".

Стил политичара и теме којима се баве утичу на жене да ли ће да се појаве на биралиштима. Ђајић каже да жене не излазе у довољном броју на изборе и због начина вођења кампање који је често агресиван. На пример, Конзервативна странка у Великој Британији и Републиканска у САД правиле су агресивне кампање када им је одговарало да мање жена изађе на изборе. Супротно, Клинтонова кампања 1992. године на биралишта је извела 16 милиона жена, које су две године касније, када су републиканци водили агресивну кампању, апстинирале.

Светлана Логар из Стратешког маркетинга, мањи излазак жена на биралишта објашњава и патријархалношћу, поготово у мањим срединама, а и мањом заинтересованошћу жена за политику. "Питање је и колико се жене независно опредељују, а колико на њих утичу. Већина и ради и чува децу и брине се о кући па нема ни времена да се бави политиком".

Истраживања, каже Ђајић, показују да жене и мушкарци имају своје посебне теме и да од политичара очекују да говоре баш о њима. "Женске" теме су животни стандард, социјална политика, будућност младих, школство и здравство, док су мушкарцима важнији економска политика, пољопривреда, криминал, корупција, Косово.

Маријана Пајванчић, међутим, каже: "Према истраживању Пакта за стабилност, код нас и у земљама у транзицији се не препознаје женско бирачко тело. Не препознају се "мали" женски интереси у односу на "велику" политику. Жене желе да имају два бесплатна систематска прегледа годишње, кредите за оснивање малих предузећа, време рада вртића подешено према запосленима. То су за странке ситна питања, оне у први план истичу потпуно друга питања. А познато је да је најтежи део посла у транзицији пао на женска леђа. То је феминизација сиромаштва".

Све је јасно, али зар не би жене иако су, како каже Наташа Вучковић, "некохерентна група" могле сопственим политичким ангажовањем да утичу на остваривање онога што је њима најважније.

Маријана Пајванчић одговара: "Жене не могу много да промене, чак и ако су у политици, јер немају критичну масу од 30 одсто. За сваку активност жена у политици потребно је три пута више труда. Општи контекст и културни образац жену гура у други план".

Када би политичари који добијају највише гласова хтели да промене "културни образац" о коме говори Маријана Пајванчић онда би они били покровитељи изградње "сигурних кућа" за злостављене жене и децу. Онда би влада требало да води СОС телефон и он не би, као сада, зависио од волонтера, већ би био идентичан у свим градовима, као број Полиције или Хитне помоћи.

-----------------------------------------------------------

Неравноправност у бројкама

Резултати истраживања Агенције Скан из 2002. године показују да жене нису равноправне са мушкарцима у многим сегментима живота: економији, политици, запошљавању, избору на руководећа места. Само 7,8 жена власнице су аутомобила, док је мушкараца 42 одсто. Власници станова су 31 одсто мушкараца и само 17 одсто жена, 32 одсто мушкараца су власници кућа, а жена је 8,7 одсто. Обрадиву земљу или викендицу има 21 одсто мушкараца и седам одсто жена. Уштеђевину има четири одсто мушкараца и два одсто жена. Приватно предузеће има шест одсто мушкараца и два одсто жена, а пословни простор је у власништву пет одсто мушкараца и два одсто жена. Жене учествују у укупној запослености са око 43 одсто, а међу незапосленима на тржишту рада чине већину. Жене и данас имају мање плате од мушкараца за исти посао. Било је случајева чак и да су жене у истој фирми добијале мању отпремнину од мушкараца.

Жена је у парламентима од 1979. до 1989. године било око 17 одсто. На изборима 1989. и 1990. године смањио се број изабраних жена у свим републикама бивше Југославије. У Словенији на 13 одсто, Хрватској на 4,5, у Црној Гори на 4, у Македонији на 3,3 у БиХ на 2,9 и у Србији на само 1,6 одсто. Ни сада се ове бројке нису много промениле.

Највеће промене, када је у питању равноправност полова, забележене су у области образовања. Међу дипломираним на вишим школама и факултетима 1998. године жена је било 60 одсто.

Милка Пузигаћа, директорка "Скана", каже да се од 2002. године положај жена незнатно променио и то не на боље. Она свој закључак базира на основу мањих истраживања рађених у локалним срединама, последњих неколико година.