Političari govore muškarcima

Lice svakog političara u Srbiji pretvori se u reklamu za zadovoljstvo kada se u medijima pojavi vest da žene čine većinu njihovog biračkog tela. Ipak, čini se, nijedan političar suštinski ne radi ništa da bi privukao žene da izađu na birališta. Političari uglavnom pričaju muškarcima, a izgledom se obraćaju ženama. Greše, jer kao da zaboravljaju da žene u Srbiji čine većinu stanovništva, prema popisu iz 2002. godine, kada ih je bilo 52 odsto.

Zbog ovoga samo 40 odsto žena kaže da će izaći na predstojeće izbore, za razliku od 56 odsto muškaraca, pokazuju podaci novosadske agencije Skan. Centar modernih veština hoće to da promeni. Započeo je nestranačku kampanju za povećanje izlaznosti žena na izbore pod sloganom "Volim da biram". "Samo ravnopravnim učešćem svih članova našeg društva možemo ostvariti njegovu demokratizaciju", kaže Miloš Đajić, predsednik Upravnog odbora CMV-a.

Ipak, Vlada Srbije ostala je bez i jedne žene posle ostavke Ivane Dulić-Marković. Đajić kaže: "U ovoj kampanji ženama su se obraćali, vrlo malo SPS i više DS i LDP". Možda i zato što, po Zoranu Lučiću iz Cesida, žene u malo većem procentu glasaju upravo za DS i LDP, dok više muškaraca među biračima imaju SRS i DSS. Pa ipak, i radikali su se ovoga puta obratili ženama, Tomislav Nikolić je posetio porodilište i založio se za duže plaćeno trudničko i porodiljsko odsustvo.

U G17 plus kažu da u ovoj kampanji nisu morali nešto posebno da nude ženama, jer o njima misle sve vreme, a ne samo u kampanji. U toj stranci podsećaju da su jedini koji u Skupštini Srbije imaju 30 odsto žena među poslanicima. Kao i da su kod njih žene na mestima dva potpredsednika i direktora stranke, portparola izbornog štaba, zamenika šefa poslaničke grupe, predsednika omladine…

Dubravka Filipovski, portparol koalicije DSS-NS, ne misli da je tačna opaska da se nedovoljno obraćaju ženama. Tvrdi da se klone demagogije, da ne daju prazna obećanja. "Žene će glasati za nas jer žive bolje zahvaljujući velikim kapitalnim investicijama", odgovor je Filipovske na podatak da za njenu koaliciju više glasaju muškarci nego žene.

Nataša Vučković, direktor Centra za demokratiju i poslanički kandidat DS-a, kaže da su žene nepovezana grupa, jer imaju različite probleme, prema godinama, mestu življenja, obrazovanju. "Važno je na koji način političari govore o problemima žena i da li im one veruju. Da li među političarima imaju lice s kojim mogu da se identifikuju. DS u izbornom programu ne izdvaja žene jer bi to bilo uvredljivo".

Marijana Pajvančić, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, je i ministar pravde u ženskoj vladi izabranoj od čitalaca "Blica". Ta vlada takođe vodi kampanju da se žene pozovu na izbore pod sloganom "Neka žene odluče". "Nisam ni u jednoj partiji, ali sam na listi Koalicije LDP-GSS-SDU-LSV kao nestranačka ličnost, i to sam prihvatila samo da bih pomogla uvezi sa ženskim pitanjima. Ova koalicija jedina je potpisala sporazum po kome će 30 odsto žena ući u parlament i time pokazala da žene nisu samo ukras na njihovoj listi".

Stil političara i teme kojima se bave utiču na žene da li će da se pojave na biralištima. Đajić kaže da žene ne izlaze u dovoljnom broju na izbore i zbog načina vođenja kampanje koji je često agresivan. Na primer, Konzervativna stranka u Velikoj Britaniji i Republikanska u SAD pravile su agresivne kampanje kada im je odgovaralo da manje žena izađe na izbore. Suprotno, Klintonova kampanja 1992. godine na birališta je izvela 16 miliona žena, koje su dve godine kasnije, kada su republikanci vodili agresivnu kampanju, apstinirale.

Svetlana Logar iz Strateškog marketinga, manji izlazak žena na birališta objašnjava i patrijarhalnošću, pogotovo u manjim sredinama, a i manjom zainteresovanošću žena za politiku. "Pitanje je i koliko se žene nezavisno opredeljuju, a koliko na njih utiču. Većina i radi i čuva decu i brine se o kući pa nema ni vremena da se bavi politikom".

Istraživanja, kaže Đajić, pokazuju da žene i muškarci imaju svoje posebne teme i da od političara očekuju da govore baš o njima. "Ženske" teme su životni standard, socijalna politika, budućnost mladih, školstvo i zdravstvo, dok su muškarcima važniji ekonomska politika, poljoprivreda, kriminal, korupcija, Kosovo.

Marijana Pajvančić, međutim, kaže: "Prema istraživanju Pakta za stabilnost, kod nas i u zemljama u tranziciji se ne prepoznaje žensko biračko telo. Ne prepoznaju se "mali" ženski interesi u odnosu na "veliku" politiku. Žene žele da imaju dva besplatna sistematska pregleda godišnje, kredite za osnivanje malih preduzeća, vreme rada vrtića podešeno prema zaposlenima. To su za stranke sitna pitanja, one u prvi plan ističu potpuno druga pitanja. A poznato je da je najteži deo posla u tranziciji pao na ženska leđa. To je feminizacija siromaštva".

Sve je jasno, ali zar ne bi žene iako su, kako kaže Nataša Vučković, "nekoherentna grupa" mogle sopstvenim političkim angažovanjem da utiču na ostvarivanje onoga što je njima najvažnije.

Marijana Pajvančić odgovara: "Žene ne mogu mnogo da promene, čak i ako su u politici, jer nemaju kritičnu masu od 30 odsto. Za svaku aktivnost žena u politici potrebno je tri puta više truda. Opšti kontekst i kulturni obrazac ženu gura u drugi plan".

Kada bi političari koji dobijaju najviše glasova hteli da promene "kulturni obrazac" o kome govori Marijana Pajvančić onda bi oni bili pokrovitelji izgradnje "sigurnih kuća" za zlostavljene žene i decu. Onda bi vlada trebalo da vodi SOS telefon i on ne bi, kao sada, zavisio od volontera, već bi bio identičan u svim gradovima, kao broj Policije ili Hitne pomoći.

-----------------------------------------------------------

Neravnopravnost u brojkama

Rezultati istraživanja Agencije Skan iz 2002. godine pokazuju da žene nisu ravnopravne sa muškarcima u mnogim segmentima života: ekonomiji, politici, zapošljavanju, izboru na rukovodeća mesta. Samo 7,8 žena vlasnice su automobila, dok je muškaraca 42 odsto. Vlasnici stanova su 31 odsto muškaraca i samo 17 odsto žena, 32 odsto muškaraca su vlasnici kuća, a žena je 8,7 odsto. Obradivu zemlju ili vikendicu ima 21 odsto muškaraca i sedam odsto žena. Ušteđevinu ima četiri odsto muškaraca i dva odsto žena. Privatno preduzeće ima šest odsto muškaraca i dva odsto žena, a poslovni prostor je u vlasništvu pet odsto muškaraca i dva odsto žena. Žene učestvuju u ukupnoj zaposlenosti sa oko 43 odsto, a među nezaposlenima na tržištu rada čine većinu. Žene i danas imaju manje plate od muškaraca za isti posao. Bilo je slučajeva čak i da su žene u istoj firmi dobijale manju otpremninu od muškaraca.

Žena je u parlamentima od 1979. do 1989. godine bilo oko 17 odsto. Na izborima 1989. i 1990. godine smanjio se broj izabranih žena u svim republikama bivše Jugoslavije. U Sloveniji na 13 odsto, Hrvatskoj na 4,5, u Crnoj Gori na 4, u Makedoniji na 3,3 u BiH na 2,9 i u Srbiji na samo 1,6 odsto. Ni sada se ove brojke nisu mnogo promenile.

Najveće promene, kada je u pitanju ravnopravnost polova, zabeležene su u oblasti obrazovanja. Među diplomiranim na višim školama i fakultetima 1998. godine žena je bilo 60 odsto.

Milka Puzigaća, direktorka "Skana", kaže da se od 2002. godine položaj žena neznatno promenio i to ne na bolje. Ona svoj zaključak bazira na osnovu manjih istraživanja rađenih u lokalnim sredinama, poslednjih nekoliko godina.