Сланину притисли издаци

Панчево – Ненад Шалетић, који последњих десет година слови за првог човека качаревачке Сланинијаде, каже за „Политику“ да ће овогодишњи масни дани у Качареву трајати дуже неко икад у четврт века постојања манифестације – пуних пет дана, од 15. до 19. фебруара. Не само да би се пружила прилика што већем броју људи да дођу у Качарево, него и да би се више зарадило. А зарадити се мора, јер и трошкови су велики. Нема више ни волонтера ни добре воље месне заједнице – сви траже своје.

Када је у зиму крајем осамдесетих година прошлог века деветочлана екипа одлучила да организује Светску сланинијаду, штоса ради, мало је ко мислио да ће од тога неко имати материјалне користи, размишљало се само о томе ко ће колико уложити и хоће ли се за нови вашар наћи спонзори. После неколико година, први пут чули су се гласови који су гласно заговарали принцип „Сланинијада мора више да донесе пара него што кошта“. Уз мало потреса, а може ли код нас другачије, тако се и збило.

Када је, пре неколико година, постало јасно да би Сланинијада, са око сто хиљада посетилаца, могла донети зараду, дошло је до сукоба Месне заједнице Качарево и организатора Сланинијаде, око ауторства на пројекат. Деветорици Качареваца, који су смислили Сланинијаду, међутим, ауторство није могло бити оспорено. Али, од тада све морају и да плате.

Како каже Ненад Шалетић, један од њих, ове године ће селу платити 450.000 (лане је то било 400.000) за коришћење локалне хале спортова, а 50.000 основној школи у селу, кроз чије двориште иде снабдевање штандова у хали. Платиће 15 редара, јер то тражи инспекција, коришћење пијачних тезги, и тако редом. Председник Туристичког клуба Сланинијада, који газдује манифестацијом, каже да шест оснивача, колико их је још активно, не добија новац за уложени напор: неколико пута годишње, породично, оду некуд на викенд, и то им је награда. Улога Сланинијаде у мору градских манифестација (има их више од стотину) није валоризована, па ако стигне сто или двеста хиљада их градске касе и исто толико из покрајинске, добро је, али нико не зна на основу којих критеријума.

Слично прича и Богдан Анкуцић, председник Удружења љубитеља вина „Свети Трифун“ из Долова, које организује Винаријаду. Захваљујући опет групи ентузијаста и овој манифестацији, последњих неколико година обновљени су виногради у овом селу. Градски секретаријат за привреду им је једном дао 200.000 динара, па је од тих пара купљен виноград, а остало су биле мање донације за које се никада не зна хоће ли их бити или не.

Зорана Владу, директор Туристичке организације Панчево, каже да се они радо прихватају саветодавне функције на овим манифестацијама и о свом трошку финансирају пропагандни материјал, ако издатак није већи од десет до петнаест хиљада динара. Толико могу, јер наменски за ово не добијају новац. Владуова каже да је нужно вредновати манифестације по јасним и строго дефинисаним критеријумима, а онда одлучити ко ће које и са колико новца помоћи.

Најопасније је процењивати их „одокативном шацометријом“ с нејасним критеријумима, каже овај докторанд туризмологије. И, наравно, вели директорка Туристичке организације Панчево, ваља се ослободити убеђења да овакве сеоске приредбе не треба да зарађују. У целом свету оне спадају у привредно-туристичке манифестације и створене су да доносе паре. А док не стану на ноге, оне које завређују треба издашно помоћи.