Од наших из света 5,5 милијарди долара

Судећи према расположивим подацима Народне банке Србије, за период јануар-октобар, изгледа да нам је од наших људи из света, у 2011. години, стигло више од прошлогодишњих 3,1 милијарда евра.

Укупан девизни прилив од дознака за десет прошлогодишњих месеци, НБС је проценила на 2,31 милијарду евра, што је за 38 милиона евра, односно за 1,7 одсто више у односу на исти период 2010. Како због слава, Божића и Нове године, у новембру и у децембру, наши људи рођацима пошаљу највише, упућени тврде да је у 2011, у Србију стигло бар око 3,3 милијарде евра, као и 2009. Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић оценио је да је прошлогодишњи прилив девизних дознака из дијаспоре био рекордан и да је достигао око 5,5 милијарди долара.

И прошлогодишња девизна пошиљка „драгих наших” из туђине, као и све протеклих транзиционих година, била је драгоцена. Како онима на чију је адресу стигла тако и свим грађанима и држави. По статистици НБС-а, од 2000. закључно с 2010. годином, укупни девизни прилив од дознака из иностранства достигао је 27,6 милијарду евра, а министар Срећковић каже да је, рачунајући и прилив у 2011, та сума у доларима премашила 40 милијарди.

Да би се стекла представа „колике су то паре”, прошле године Србија је извезла робу за око 8,4 милијарде евра, а за покриће овогодишњег мањка у буџету и исплату приспелих рата државног дуга до краја 2012. године, Србији треба око 5,1 милијарда евра.

Али, по евиденцији Светске банке, Србији је од 2000. године, од њених људи из расејања стигло много више. Статистика ове међународне финансијске организације је забележила да је, од 2000. до 2010. године, око четири милиона наших људи из света, у земљу послало укупно 42,96 милијарди долара, каже др Владимир Гречић, сарадник Института за међународну политику и привреду. Тако статистика Светске банке каже да је у 2010. години послато 5,58 милијарди долара.

– Према резултатима истраживања аналитичара Светске банке, по просечном износу пристиглих дознака по становнику, од 2000. закључно са 2009, наша земља је на петом месту међу рангираних 155 држава – каже Гречић. – У том периоду, у Србију је укупно стигло 37,38 милијарди долара, у просеку 736.053 долара по становнику. А то значи да је у том периоду сваком житељу Србије у просеку из света у новцу и роби стизало 73.605 долара годишње, или 6.133 долара месечно.

Од 2000. године до данас, дијаспора је, кажу у Министарству вера и дијаспоре, директно инвестирала нешто више од 550 милиона долара у српску економију, и оснивањем малих и средњих предузећа запослила око 25.000 људи, али су могућности много веће.

Србија би могла да следи пример земаља попут Израела, Ирске и у последње време Русије, које су успеле да кроз посебне пореске подстицаје и програме привуку велики број људи из расејања и остваре различите пројекте које је финансирала дијаспора, указује Радивоје Петрикић, председник Аустријско-српског привредног форума у Бечу и делегат Скупштине дијаспоре из Аустрије.

– Уз доказану спремност да помогну матици, Србија од своје дијаспоре може да оствари многобројне инвестиционе пројекте – сматра Петрикић. – Да би то постигла она мора да направи кључни заокрет у свом односу према дијаспори, да је интегрише у српско друштво и да покаже разумевање и бригу о њеним проблемима. Носиоци политичког одлучивања у матици морају престати да аплаудирају великим девизним дознакама које махом иду у потрошњу. Време је да коначно оснаже везе с дијаспором и искористе могућности својих држављана који желе да инвестирају у земљу. Нажалост, однос Србије према дијаспори још карактеришу предрасуде из прошлости које спречавају њену интеграцију у друштво и политички живот Србије.

– Имамо већ трећу генерацију Срба који су рођени у иностранству и који су високообразовани, успешни и веома добро интегрисани у земљама у којима живе. Њихов потенцијал је огроман, али њихова матична држава то не препознаје – с жаљењем примећује Петрикић.

Иако ће се последице светске економске кризе, као и кризе у еврозони, сигурно осетити, уз паметну и ефикасну економску политику у наредном периоду, одржавање повољног инвестиционог окружења и активности на привлачењу нових инвестиција, Србија би могла да убрза свој напредак и економски опоравак, верује Петрикић.

Сви се слажу да би се без девиза наших грађана на раду у иностранству у протеклих десет година, као и у другој половини прошлог века, живело много скромније. Колико бисмо данас плаћали евро да су пошиљке девиза наших људи из белог света биле, на пример, само за трећину мање? Ту рачуницу нико није извео, али граница од 100 динара за евро сигурно би била прекорачена много раније. Према рачуници економиста, у протеклих десет година у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали. Да није било девиза од наших људи из света, не би тако могло.