Od naših iz sveta 5,5 milijardi dolara

Sudeći prema raspoloživim podacima Narodne banke Srbije, za period januar-oktobar, izgleda da nam je od naših ljudi iz sveta, u 2011. godini, stiglo više od prošlogodišnjih 3,1 milijarda evra.

Ukupan devizni priliv od doznaka za deset prošlogodišnjih meseci, NBS je procenila na 2,31 milijardu evra, što je za 38 miliona evra, odnosno za 1,7 odsto više u odnosu na isti period 2010. Kako zbog slava, Božića i Nove godine, u novembru i u decembru, naši ljudi rođacima pošalju najviše, upućeni tvrde da je u 2011, u Srbiju stiglo bar oko 3,3 milijarde evra, kao i 2009. Ministar vera i dijaspore Srđan Srećković ocenio je da je prošlogodišnji priliv deviznih doznaka iz dijaspore bio rekordan i da je dostigao oko 5,5 milijardi dolara.

I prošlogodišnja devizna pošiljka „dragih naših” iz tuđine, kao i sve proteklih tranzicionih godina, bila je dragocena. Kako onima na čiju je adresu stigla tako i svim građanima i državi. Po statistici NBS-a, od 2000. zaključno s 2010. godinom, ukupni devizni priliv od doznaka iz inostranstva dostigao je 27,6 milijardu evra, a ministar Srećković kaže da je, računajući i priliv u 2011, ta suma u dolarima premašila 40 milijardi.

Da bi se stekla predstava „kolike su to pare”, prošle godine Srbija je izvezla robu za oko 8,4 milijarde evra, a za pokriće ovogodišnjeg manjka u budžetu i isplatu prispelih rata državnog duga do kraja 2012. godine, Srbiji treba oko 5,1 milijarda evra.

Ali, po evidenciji Svetske banke, Srbiji je od 2000. godine, od njenih ljudi iz rasejanja stiglo mnogo više. Statistika ove međunarodne finansijske organizacije je zabeležila da je, od 2000. do 2010. godine, oko četiri miliona naših ljudi iz sveta, u zemlju poslalo ukupno 42,96 milijardi dolara, kaže dr Vladimir Grečić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Tako statistika Svetske banke kaže da je u 2010. godini poslato 5,58 milijardi dolara.

– Prema rezultatima istraživanja analitičara Svetske banke, po prosečnom iznosu pristiglih doznaka po stanovniku, od 2000. zaključno sa 2009, naša zemlja je na petom mestu među rangiranih 155 država – kaže Grečić. – U tom periodu, u Srbiju je ukupno stiglo 37,38 milijardi dolara, u proseku 736.053 dolara po stanovniku. A to znači da je u tom periodu svakom žitelju Srbije u proseku iz sveta u novcu i robi stizalo 73.605 dolara godišnje, ili 6.133 dolara mesečno.

Od 2000. godine do danas, dijaspora je, kažu u Ministarstvu vera i dijaspore, direktno investirala nešto više od 550 miliona dolara u srpsku ekonomiju, i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi, ali su mogućnosti mnogo veće.

Srbija bi mogla da sledi primer zemalja poput Izraela, Irske i u poslednje vreme Rusije, koje su uspele da kroz posebne poreske podsticaje i programe privuku veliki broj ljudi iz rasejanja i ostvare različite projekte koje je finansirala dijaspora, ukazuje Radivoje Petrikić, predsednik Austrijsko-srpskog privrednog foruma u Beču i delegat Skupštine dijaspore iz Austrije.

– Uz dokazanu spremnost da pomognu matici, Srbija od svoje dijaspore može da ostvari mnogobrojne investicione projekte – smatra Petrikić. – Da bi to postigla ona mora da napravi ključni zaokret u svom odnosu prema dijaspori, da je integriše u srpsko društvo i da pokaže razumevanje i brigu o njenim problemima. Nosioci političkog odlučivanja u matici moraju prestati da aplaudiraju velikim deviznim doznakama koje mahom idu u potrošnju. Vreme je da konačno osnaže veze s dijasporom i iskoriste mogućnosti svojih državljana koji žele da investiraju u zemlju. Nažalost, odnos Srbije prema dijaspori još karakterišu predrasude iz prošlosti koje sprečavaju njenu integraciju u društvo i politički život Srbije.

– Imamo već treću generaciju Srba koji su rođeni u inostranstvu i koji su visokoobrazovani, uspešni i veoma dobro integrisani u zemljama u kojima žive. Njihov potencijal je ogroman, ali njihova matična država to ne prepoznaje – s žaljenjem primećuje Petrikić.

Iako će se posledice svetske ekonomske krize, kao i krize u evrozoni, sigurno osetiti, uz pametnu i efikasnu ekonomsku politiku u narednom periodu, održavanje povoljnog investicionog okruženja i aktivnosti na privlačenju novih investicija, Srbija bi mogla da ubrza svoj napredak i ekonomski oporavak, veruje Petrikić.

Svi se slažu da bi se bez deviza naših građana na radu u inostranstvu u proteklih deset godina, kao i u drugoj polovini prošlog veka, živelo mnogo skromnije. Koliko bismo danas plaćali evro da su pošiljke deviza naših ljudi iz belog sveta bile, na primer, samo za trećinu manje? Tu računicu niko nije izveo, ali granica od 100 dinara za evro sigurno bi bila prekoračena mnogo ranije. Prema računici ekonomista, u proteklih deset godina u proseku smo trošili za petinu više nego što smo zarađivali. Da nije bilo deviza od naših ljudi iz sveta, ne bi tako moglo.