ОЕБС пред изазовима несталног света

Ирска је преузела председавање Организацијом за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), највећим и најуспешнијим регионалним безбедносним телом, које се простире северном хемисфером од Ванкувера до Владивостока.

Откако сам преузео функцију председавајућег, често су ме питали зашто је Европи још увек потребан ОЕБС, више од двадесет година након завршетка „хладног рата”, и кaкo Ирска може да допринесе организацији. Можда је „хладни рат” завршен, али остало је још много посла на надградњи ОЕБС-овог циља: свеобухватне безбедности. Глобална финансијска криза имала је јак утицај на Европу и показала је да је потребно колективно деловати, пошто ниједна држава појединачнo и изоловано не може да се носи са њеним последицама. Исто важи за транснационалне претње којима се ОЕБС сада бави.

Без обзира на то да ли је у питању организовани криминал или тероризам, информатичка безбедност или трговина људима, ниједна појединачна држава не може да решава та питања без сарадње са својим комшијама. ОЕБС, такође, пружа помоћ у решавању тзв. дуготрајних сукоба: ми подржавамо напоре Групе из Минска у вези са сукобом у НагорноКарабаху, учествујемо у разговорима „пет плус два” у вези са постизањем споразума у региону Трансдњестриje и у Женевским међународним дискусијама које се баве сукобом из августа 2008. године у Грузији. Канцеларије ОЕБС-а на терену, простиру се од Албаније до Узбекистана, укључујући и мисију ОЕБС у Србији, и обављају важан посао у пружању подршке државама у којима се налазе како би оне што боље одговориле на потребе својих грађана.

Свака ирска влада је била заговорник делотворног мултилатерализма. Озбиљно схватамо своје чланство у међународним организацијама и поносимо се својим успешним председавањима Европској унији и избором за несталну чланицу Савета безбедности УН. Преузимање председавања ОЕБС-у представља снажан израз преданости Ирске како одржању међународног мира и безбедности, у складу са Повељом УН тако и поштовању међународног права.

Приоритети о којима сам говорио у свом обраћању ОЕБС-у у Бечу, 12. јануара 2012. године представљају један амбициозан, али уравнотежен приступ изазовима са којима се суочавамо. Радићу заједно са свим државама учeсницама ОЕБС-а на изградњи договора о одлукама које ће поново потврдити централну улогу ОЕБС-а као гаранта основних слобода. Нарочито верујем да грађани треба да имају право да уживају устаљена људска права, као што су слобода изражавања и слобода медија, без обзира на облик у коме се она остварују. Да бисмо размотрили то питање, у јуну ове године бићу домаћин конференције о слободи интернета, која ће се одржати у Ирској, која је интернет центар Европе. Такође, намеравам да искористим јединствено искуство које Ирска има у решавању сукоба организовањем конференције у априлу, на којој ће бити представљени аспекти примера Северне Ирске.

Док се приближавамо четрдесетој годишњици Завршног хелсиншког акта, потписаног 1975. године, који је довео до стварања ОЕБС-а, обавезујем се да ћу сарађивати са државама које ће у будућности председавати ОЕБС-у како бисмо припремили организацију да се носи са садашњим и будућим претњама. Баш као што је и изворни текст обавезао хладноратовске противнике на један нови начин остваривања узајамних односа, ми морамо обезбедити да ОЕБС, четрдесет година након тога, буде спреман за изазове несталног света.

Заменик премијера и министар спољних послова и трговине Ирске. Од 1. јануара 2012. године обавља дужност председавајућег ОЕБС-у