OEBS pred izazovima nestalnog sveta

Irska je preuzela predsedavanje Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), najvećim i najuspešnijim regionalnim bezbednosnim telom, koje se prostire severnom hemisferom od Vankuvera do Vladivostoka.

Otkako sam preuzeo funkciju predsedavajućeg, često su me pitali zašto je Evropi još uvek potreban OEBS, više od dvadeset godina nakon završetka „hladnog rata”, i kako Irska može da doprinese organizaciji. Možda je „hladni rat” završen, ali ostalo je još mnogo posla na nadgradnji OEBS-ovog cilja: sveobuhvatne bezbednosti. Globalna finansijska kriza imala je jak uticaj na Evropu i pokazala je da je potrebno kolektivno delovati, pošto nijedna država pojedinačno i izolovano ne može da se nosi sa njenim posledicama. Isto važi za transnacionalne pretnje kojima se OEBS sada bavi.

Bez obzira na to da li je u pitanju organizovani kriminal ili terorizam, informatička bezbednost ili trgovina ljudima, nijedna pojedinačna država ne može da rešava ta pitanja bez saradnje sa svojim komšijama. OEBS, takođe, pruža pomoć u rešavanju tzv. dugotrajnih sukoba: mi podržavamo napore Grupe iz Minska u vezi sa sukobom u NagornoKarabahu, učestvujemo u razgovorima „pet plus dva” u vezi sa postizanjem sporazuma u regionu Transdnjestrije i u Ženevskim međunarodnim diskusijama koje se bave sukobom iz avgusta 2008. godine u Gruziji. Kancelarije OEBS-a na terenu, prostiru se od Albanije do Uzbekistana, uključujući i misiju OEBS u Srbiji, i obavljaju važan posao u pružanju podrške državama u kojima se nalaze kako bi one što bolje odgovorile na potrebe svojih građana.

Svaka irska vlada je bila zagovornik delotvornog multilateralizma. Ozbiljno shvatamo svoje članstvo u međunarodnim organizacijama i ponosimo se svojim uspešnim predsedavanjima Evropskoj uniji i izborom za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN. Preuzimanje predsedavanja OEBS-u predstavlja snažan izraz predanosti Irske kako održanju međunarodnog mira i bezbednosti, u skladu sa Poveljom UN tako i poštovanju međunarodnog prava.

Prioriteti o kojima sam govorio u svom obraćanju OEBS-u u Beču, 12. januara 2012. godine predstavljaju jedan ambiciozan, ali uravnotežen pristup izazovima sa kojima se suočavamo. Radiću zajedno sa svim državama učesnicama OEBS-a na izgradnji dogovora o odlukama koje će ponovo potvrditi centralnu ulogu OEBS-a kao garanta osnovnih sloboda. Naročito verujem da građani treba da imaju pravo da uživaju ustaljena ljudska prava, kao što su sloboda izražavanja i sloboda medija, bez obzira na oblik u kome se ona ostvaruju. Da bismo razmotrili to pitanje, u junu ove godine biću domaćin konferencije o slobodi interneta, koja će se održati u Irskoj, koja je internet centar Evrope. Takođe, nameravam da iskoristim jedinstveno iskustvo koje Irska ima u rešavanju sukoba organizovanjem konferencije u aprilu, na kojoj će biti predstavljeni aspekti primera Severne Irske.

Dok se približavamo četrdesetoj godišnjici Završnog helsinškog akta, potpisanog 1975. godine, koji je doveo do stvaranja OEBS-a, obavezujem se da ću sarađivati sa državama koje će u budućnosti predsedavati OEBS-u kako bismo pripremili organizaciju da se nosi sa sadašnjim i budućim pretnjama. Baš kao što je i izvorni tekst obavezao hladnoratovske protivnike na jedan novi način ostvarivanja uzajamnih odnosa, mi moramo obezbediti da OEBS, četrdeset godina nakon toga, bude spreman za izazove nestalnog sveta.

Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova i trgovine Irske. Od 1. januara 2012. godine obavlja dužnost predsedavajućeg OEBS-u