Од киоска до интернета

Како продати музичке носаче звука није брига само српских издавача о чему говоре подаци који су се последњих дана појавили у америчким медијима. Америчке организације које воде рачуна о тиражима и издавачима објавиле су да музичка индустрија у Америци у претходној години бележи пад продаје за 4,9 одсто у односу на 2005.
То значи да је продаја дискова, касета и осталих носача звука у претходној години пала у односу на 2005. са 618,9 на 588,2 милиона копија. Оно у чему се сви људи из музичке индустрије слажу јесте чињеница да су компјутери и дигитална технологија ускратили добар део финансијског колача издавачима и ауторима. Путем даунлода или слободног скидања музике са интернета прошле године је највише оштећена музичка индустрија откако постоји глобална компјутерска мрежа и то за неколико милијарди долара. При том се не мисли на легално скидање музике са званичних сајтова извођача који се сада убрајају у тираже него на размену албума између самих корисника интернета који нису платили никакву новчану надокнаду власницима ауторског права.

Продаја албума и синглова је од касних деведесетих опала за чак 50 одсто у свету. С друге стране, легално скидање бележи велики раст, будући да је 2004. оно износило 5,8 милиона, док је у прошлој години износило чак 50 милиона. Најтраженији сингл у 2006. била је песма "Crazy" америчког дуа "Нарлс Баркли", али не у продавницама, већ на интернету, која је даунлодована чак 700.000 пута, што је чини најпродаванијим синглом 2006. године у Великој Британији.

Од почетка 2007. године даунлодовани синглови и песме са албума, који нису подржани физичким форматом, улазе на званичне топ листе најпродаванијих. Зато чувени ланац музичких продавница у Британији HMV, после четири деценије, од прошле недеље више не објављује листу најпродаванијих синглова будући да, како су рекли њихови званичници, нема утицаја на то како се музика данас купује. Правила прављења топ листа промењена су, па се тако рачуна свака даунлодована песма као сингл, иако је, примера ради, нема у продавницама.

Када је реч о српским издавачима, ситуација је, како сами посленици у овој области кажу, веома лоша. Директор и главни уредник ПГП-РТС-а Огњен Узелац мисли да је интернет само условно погоршао продају.

– У Србији, уместо скидања музике са интернета, нажалост, морамо да се бавимо другим проблемима, јер на нашем тржишту влада хаос. Организације које би требало да прате продају уопште не функционишу и то је велики проблем.

Када је реч о тиражима, наш саговорник каже да је током протекле године од ПГП-ових издања албум "Бајаге и Инструктора" "Шоу почиње у поноћ", који је продаван само на киосцима, достигао тираж од 70.000 копија.

– Постоје издања које се сваке године константно продају, попут компилације "Екатерине Велике". Албуми који се штампају у две верзије, за продавнице и киоске, подједнако се продају. Прави љубитељи музике увек купе носач звука у продавници и чини ми се да је систем продаје на трафикама почео полако да досађује публици.

Музички критичар и представник издавачке куће "Далас рекордс" за Србију Петар Јањатовић сматра да ситуација у дискографији никада није била гора. Разлоге види у томе што млади потрошачи музике углавном имају I-Pod уређаје, улазе на интернет и слободно скидају музику и у постојању пиратерије. О томе да ли је компакт диск данас превазиђени музички формат, Јањатовић каже:

– Мислим да ће ускоро доћи до тога да ће диск изумрети и да ће се музика продавати искључиво преко интернета. Добар пример за то је Мадона која је на свом сајту објавила 15 нових песама, са могућношћу да се чује само део нумере и да сваки љубитељ њене музике одабере да ли ће купити 15, пет или седам песама и плати колико је потребно. Тако сваки музички фан може да има своју плочу.

Јањатовић истиче да је продаја музике преко интернета за њега мистерија, будући да већина оних који скидају музику то никоме не плаћају. Отуда је и нејасно ко извлачи највећи профит од скидања музике.

– Примера ради, у септембру 2005. године увелико смо најављивали нови албум "Ролингстонса". Датум званичног објављивања био је 5. септембар, али десет дана пре тога звали су ме пријатељи из Србије да ми кажу како су нови "Стонси" супер, а да их ја још нисам ни чуо! 

На питање како тумачи потез многих овдашњих издавачких кућа које своја издања продају преко киоска, Петар Јањатовић одговара:

– Не бих могао да употребим термин продаја. Мени то више личи на поклањање. Не желим никоме да завирујем у џеп, али ми је невероватно да Здравко Чолић, који је апсолутно највећа поп звезда на овим просторима, поклања свој диск, односно даје га уз мобилни број. Ако Чолић мора да прибегава томе онда је јасно колико је ситуација у дискографији катастрофална.