Век историје „Бристола”

Дуго је носио титулу најмодернијег београдског хотела. Сазидан је 1912. године у тадашњем трговачком центру око Мале пијаце као пример архитектонског преображаја Београда из заостале оријенталне вароши у модерну престоницу са монументалним здањима. Био је центар монденског живота и дестинација на гласу у Краљевини Србији и Југославији. Угостио је Рокфелерове, Гарија Каспарова, чланове британске краљевске породице, дипломате, официре из Либије... У њему је каријеру започео Цуне Гојковић, Мери Цетинић је почетком осамдесетих певала на дочеку Нове године, а најлуксузније одаје данас се користе за снимање спотова...

То је самоделић столетне биографије хотела „Бристол” у Карађорђевој улици. На рођенданској торти биће 100 свећица, запослени ће их угасити са жељом да 101. рођендан хотел дочека у новој одори. Некадашњи сјај одавно је избледео. Скеле и мајстори последњи пут су виђени у хотелу 1977. године.

– Највећи проблеми су стари олуци, кровна конструкција и ролетне. Додуше, и први спрат би требало преуредити јер за разлику од другог и трећег, на њему собе нису реновиране – каже Новак Чабаркапа, шеф ресторана који дуже од две деценије срдачно дочекује госте.

Синоним за „Бристол” данас је за многе житеље престонице војносамачки део, некадашњи стамбени објекат раскошне грађевине који је од 1985. до 1990. године реновиран и претворен у дом многих расељених војних лица. У тај део здања улази се из Херцеговачке улице и осим јединствене фасаде, јер је реч о споменику културе, немају додирних тачака.

Без обзира на то што је хотел изгубио звездице, локација је и даље његова предност, као и најјефтинија пивница у граду, најповољније цене смештаја. Капацитети, су каже Чабаркапа, попуњени око 70 одсто, а у време великих сајмова у хотелу нема места.

– Наши гости сада су углавном превозници, возачи аутобуса. Руски официри и спортисти такође су ноћили у овом хотелу. У њему су годинама живели либијски студенти медицине – каже Чабаркапа.

Најпознатији гост који је коначио у луксузном апартману, чије је име касније и понео, био је чувени банкар Дејвид Рокфелер. Двадесетих година прошлог века у хотелу је одсео његов отац, а 1979, у време одржавања Светског заседања банкара, и Дејвидов син. Закупио је читав други спрат.

– Када је одлазио поклонио је људима са рецепције позлаћене хемијске оловке са логом његове банке – присећа се Миленко Мићуновић, најстарији рецепционар у „Бристолу”.

Рокфелерова свита користила је и „Златни апартман” од 70 квадрата, што су и најлуксузније одаје хотела. Опремљене су намештајем у стилу Луја XVI, а међу табуреима и тапацираним стилским столицама и фотељама пажњу привлачи китњасто огледало из 18. века. Намештај је некада припадао Титу.

– Апартман се дуго не издаје. Пре десетак година у њему је боравио један руски рвач и поломио ногу столице. Вреднија је била њена рестаурација, него закуп апартмана. Последњи пут смо га отварали за интервју са амбасадором Јапана, а пре тога у њему су се снимали спотови и едиторијали за модне часописе – каже Чабаркапа.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Здање архитекте Несторовића

На месту некадашњег Параносовог хана између 1910. и 1912. средствима Београдске задруге подигнут је хотел „Бристол” као зграда Осигуравајућег и кредитног друштва Београдске задруге. Пројектовао га је архитекта Никола Несторовић као репрезентативно здање које је осим угоститељске имало и стамбену намену, док је приземље било предвиђено за локале. Савски крај почетком 20. века био је део града са кривудавим сокацима око Мале пијаце који је потом претворен у највреднију архитектонску четврт. Објектом данас газдује „Војна установа Дедиње” која послује у саставу Министарства одбране. У том министарству, које је корисник објекта, кажу да нису разматрали могућност продаје хотела.

-----------------------------------------------------------

Пресликавање „Москве” и „Бристола”

Једини модеран хотел који је пре „Бристола” саграђен у Београду била је „Москва”, сазидана 1906. према пројекту архитекте Јована Илкића. Архитектура „Москве”, највише зграде у Београду почетком 20. века, имала је великог утицаја на обликовање фасада хотела „Бристол”. – Прочеља су им готово идентична, а фасада према Карађорђевој улици је пандан фасади „Москве” према Теразијама.

Карактеристични мотиви архитектонске пластике у вештачком камену су женске маске са цветовима на атици главне и дворишне фасаде, мушке маске на конзолама балкона трећег спрата и женске маске са цветовима и огрлицама изнад прозора трећег спрата. Претпоставља се да је пластични украс израдио грађевински ликорезац Фрањо Валдман, који је обликовао бројне грађевине архитекте Несторовића. По обиљу тог пластичног украса здање „Бристол” представља врхунац сецесијске декоративности у Београду. За споменик културе утврђен је 1987. године.

-----------------------------------------------------------

Понуда хотела

52 собе

11 апартмана

2 ресторана са укупно 300 места

посластичарница

пивница

мала сала