Смедерево стрепи од одлуке Ју-Ес стила у Питсбургу

Смедерево – У Смедереву не престаје да влада страх од могућих сценарија у Ју-Ес стилу. Паника се уселила у домове запослених у железари, али и у читав град који судбоносно зависи од стања на тржишту челика. До радника свакодневно стижу опречне информације,а за сада је једино извесно да ће дан „д” бити последњи дан јануара. Тај датум маркиран је као одлучујући, јер ће челни људи америчке компаније у Питсбургу донети одлуку о даљем пословању у Србији, сазнаје „Политика”.

На столу је неколико опција. Наш извор у једном од синдиката Ју-Ес стила, наводи да ће од фебруара највероватније запослени морати најпре да искористе годишње одморе за ову годину, те да ће уследити колективни одмор за већину радника који ће до даљњег примати 60 одсто од плате. То неће важити само за мањи број производних радника који ће одржавати минимални процес рада. Уколико се стање на тржишту челика не побољша, један од могућих сценарија је отпуштање око 1.500 запослених, који би као технолошки вишак добили отпремнину, али само за период од када су Американци купили железару па до дана прекида радног односа. Незванично, спекулише се о 300 евра по години стажа, што указује да би највећа надокнада за губитак посла износила око 3.000 евра. Најгора опција је гашење и друге високе пећи и затварање фабрике, што је по оцени упућених, за сада најмање извесно. Спекулише се и о продаји компаније у Србији, а као могући купци спомињу се немачка и кинеска фирма.

– Шта год да одлуче не пише нам се добро. Мислим да ће доћи до нових отпуштања,јер се добро сећам да су приликом куповине фабрике изјавили да оваквој железари треба максимум 3.500 радника. Тако ће и бити. Очекујем да будем вишак,јер ће администрацију прво да почисте, а ко ће да ме прими негде са 52 године. То ће ме довести на дно –јадикује Р.Р. радница у рачуноводству.

Од 9. јануара у смедеревској железари на снази је кризни режим рада. Већина запослених ради четири дана у недељи,а за пети нерадан дан прима 60 одстоод зараде како би се смањили трошкови. Исте мере штедње уведене су и 2009. године у првом таласу економске кризе. Из Ју-Ес стила понављају да се компанија и даље суочава са проблемима као што је куповина кокса, неповољан асортиман производа, притисак увозних производа по нижим ценама.

– Цене челика на светском тржишту пале су за 30 евра у односу на период од пре три-четири месеца, а на другој страни, у последње две године порасле су цене палета, синтероване руде и кокса.То додатно повећава муке којевећ постоје у железари у Смедереву. Реално, град ће тек имати проблема ако се криза у железари продуби,јер ће се то одразити директно на буџет града . Ако уз то пропадне и пројекат рафинерије, имаћемо озбиљне финансијске проблеме –каже градоначелник Предраг Умичевић.

Директно, од железаре зависи око двадесетак хиљада Смедереваца, што радника, што чланова њихових породица, а индиректно, готово комплетна локална привреда.

Колапс Ју-Ес стила ни српску привреду не би оставио без губитака. Са пет посто учешћа у српској производњи и12одсто у извозу, ова компанија важан је фактор на привредној карти земље.

Локална власт у Смедереву крајем прошле године притекла је у помоћ Ју-Ес стилу смањивши таксу за коришћење обале Дунава у пословне сврхе, као и еколошку таксу. Како ће и да ли ће се држава укључити у овај проблем, још се нагађа.

----------------------------------------------------

„Кија” заинтересована за смедеревску железару?

Како „Политика” незванично сазнаје, погоне железаре у Смедереву у среду су обишли представници кореанске фабрике аутомобила „Кија моторс”.Они су, наводно, у својству потенцијалних купаца, разгледали железару након чега су разговарали са менаџментом фабрике. Детаљи овог сусрета нису познати.

-----------------------------------------

Велики капацитети

Ју-Ес стил Србија запошљава око 5.400 радника, од чега око 5.000 у Смедереву. Пре програма отпуштања запослених у 2006. години, ова компанија имала је око 8.500 радника.Због економске кризе и смањења тражње челика и лима на светском тржишту, производња се прошле године свела на 1,2 милиона тона, а капацитети су дупло већи.