Челик не топе старе идеје

Смедерево – У смедеревској железари уместо пећи и производних машина, јуче су брујале гласине. Никад се више није спекулисало, а никад мање знало о судбини те фабрике. Први радни дан након објаве премијера да држава купује смедеревску железару и дан уочи потписивања званичног уговора – донео је нове бриге. Фама око „једног долара” отишла је у други план, а за њом, чини се, и кључно питање, ко ће и када купити железару у Смедереву. Као горућа тема, у први план избила је дилема: ко ће до продаје руководити фабриком?

– Радници су у страху од промена. Како-тако, навикло се на амерички начин рада. Сада је све неизвесно и људи опет брину за радна места и плате. Много је нејасноћа. До сада су плате стизале у дан и биле су добре. Како ће бити са државом и новим власницима, хоће ли бити отпуштања, од чега ће да се живи, то нас занима”, објашњава за наш лист радник у једном од синдиката у железари.

Како „ Политика“ сазнаје, предлог синдиката „ Слога” да на чело фабрике опет дође Душко Матковић, некадашњи директор „Сартида”, највероватније неће проћи. Председник тог синдиката Жељко Веселиновић сматра да актуелно америчко руководство нема интерес да остане на позицијама до даљег, те да је најизвеснија опција да ће држава поставити „неке нове људе”.

– Радна група је озбиљно разматрала наш предлог, који је подржао СПС. Матковић би био идеално решење за прелазни период, као човек који можда најбоље познаје фабрику. Имам информације да је он то хтео да прихвати, али да у влади није постигнут договор. Без обзира на то што сам својевремено имао сукоб са њим, морам признати да њега није било, не бисмо имали шта да продамо Американцима – каже Веселиновић.

Битније је, међутим, сматрају локални привредници, до када ће се и одакле држава „натезати” да железара исплива до појаве нових власника.

– Влада нема решење нити реалан извор одакле би покривала губитке у железари, а њих ће сигурно бити. Држава не може боље да производи и продаје челик од „Ју-Ес стила”. Ако се брзо не реагује и већ на пролеће не пронађе стратешки партнер, није немогуће да железара поново заглави у стечају, тврди за „ Политику” истакнути смедеревски привредник који је инсистирао на анонимности.

Иако се последњих дана, пре свега због „Фијата”, као могући купци виде Италијани, кинески или индијски капитал могао би до краја године да уђе у Смедерево.

– То су, по мени, најизвесније опције. Кинези су заинтересовани да се стратешки позиционирају у Србији, док Индијце, конкретно фирму „Митал стил”, привлачи могућност да са железарама у Скопљу и Зеници заокруже тржиште – сматра челник синдиката Слога.

Основни проблем у проналажењу стратешког партнера за смедеревску железару јесте мала палета производа. Најтраженији, галванизовани и поцинковани лим, овдашња фабрика не производи, јер нема услове. Према проценама, линија за галванизацију и пратећа опрема коштали би око 80 милиона евра, што је за државу незамисливо, а будућим купцима отежавајућа околност.

Влада Србије потписаће данас уговор са компанијом „Ју-Ес стил” о откупу смедеревске железаре за један долар.

----------------------------------------------

Мајстор компензације

Душко Матковић, некада високи функционер СПС-а, десет година је провео на челу смедеревског „Сартида”. Железару у Смедереву медији су често називали „његовом партијском дедовином”. Из Смедерева Матковић је отишао 1. септембра 2001. године, подневши оставку на место директора уз једино објашњење „да је интерес ’Сартида’ примаран”. Упућени кажу да је железара у његово време, тачније 1997. године, доживела рекордну производњу од 121.000 тона челика за један месец.

У Смедереву данас нема равнодушних према Матковићу. Или га оспоравају или хвале. За прве, он је човек који је „шаком и капом трошио фабричке и државне паре”, за друге – важи као спасилац фабрике.

Матковић је за време директоровања „Сартидом” изградио један од највећих фудбалских стадиона у држави, за потребе тадашњег ФК „Сартид” који је данас део стечајне масе „Сартида”.

Извори „Политике” тврде да су у стадион уложене огромне паре, поготово јер је грађен на клизишту и све је требало обезбедити (нико није могао да потврди суму, али се спомињу десетине милиона евра), и да је Матковић тај новац „испумпавао” из фабрике.

Стадион је много коштао, али је Матковић све направио компензацијом. Градили су га радници железаре и српских фирми које су сарађивале са железаром. Скоро ништа није плаћено кешом. Комплетна арматура компензована је са цементаром из Поповца. Њима је ишла троска коју је железара имала као нуспроизвод, њу су млели даље, а железари су давани блокови и цемент, тврди наш извор.

Незванично, Матковић је данас у приватном бизнису, чија делатност није далеко од некадашњих послова у железари.

----------------------------------------------

Калановићева: Држава тражи правог партнера

Потпредседница Владе Србије Верица Калановић изјавила је јуче да држава нема жељу да остане трајни власник смедеревске железаре, али ни да неће дозволити да она пропадне и да се, као деведесетих година, у њој гаје печурке.

„Држава није имала жељу да постане нови власник и свесна је да железара у наредном периоду треба да буде у приватним рукама. Али, у тренутку када се повлачи њен власник, који је подигао технолошки процес, зар је било разумно да држава немо стоји, гледа да све пропадне и да почнемо да гајимо печурке, па да затим 50 година тражи стратешког партнера и да 20.000 људи остане без посла”, рекла је Верица Калановић.

Она је истакла да је уверена да је држава у овом тренутку морала да интервенише и да није било другог решења. На питање одакле ће се наћи новац за фабрику, она је поновила да би та средства била обезбеђења прерасподелом у буџету. Танјуг