Нема вересије за раднике Ју-Ес стила

Смедерево – Радницима Ју-Ес стила од јуче је у једном броју смедеревских трговина отказана привилегија куповине на рате и преко платних спискова. Дојучерашње најбоље платише преко ноћи постали су „непожељни” купци на кредитне картице, чекове и потврде из фабрике,јер овдашњи трговцистрахују да ће муштерије из железаре остати без посла. Збогпроблема унајвећој смедеревској фабрици у паници је цео град.

– У петак сам отишла у једну продавницу обуће са потврдом за платни списак. Хтела сам да купим чизме,јер сам на истом месту пре Нове године купила обућу за децу. Продавачица ме је обавестила да више не примају потврде из Ју-Ес стила због ситуације у фабрици и да могу једино да платим готовински. Доживела сам прави шок. Тек тада сам заиста схватила да је „враг однео шалу” и да нам се не пише добро –прича за „Политику”, Р.Ж., радница у железари.

Криза је ових дана око железаре у Смедереву стегла обруч до пуцања.Осим трговаца,и банке у овом граду постале су опрезније у пословању са клијентима из Ју-Ес стила.

– Још увек смо само на опрезу јер ништа званично нисмо добили из централе, али ових дана очекујемо званичан став наше банке према запосленима у железари,јер су наши најбројнији коминтенти.Највероватније ће се чекати одлука крајем јануара –каже радница једне од пословних банака у Смедереву.

 Опстанак у Србији никада озбиљније није доведен у питање, а даном одлуке проглашен је 31. јануар када ће се врх компаније у Питсбургу изјаснити о намерама.

Од потеза из Америке буквално зависи целоСмедерево. Железара хлебом храни двадесетак хиљада људи, односно,  5.500 радника и између 12.000и 15.000чланова њихових породица. Индиректно, од Ју-Ес стила зависи и цела локална привреда, а градска каса била би опустошенаевентуалним затварањем.

У компанији већ традиционално ћуте. Очекују се одлуке и инструкције са врха.

– Економска ситуација у Европи, нарочито у јужној Европи, где се налазе и наша постројења, веома је тешка. Наши финансијски резултати у Србији су неприхватљиви и настојимо да истражимо све могућности у циљу побољшања тренутне ситуације – саопштено је „Политици” из фабричке Службе за односе са јавношћу.

Синдикати, на другој страни, не верују у најгори сценарио.

– Железара у Смедереву бележи губитак од 100 долара по тони челика и ситуација је тешка, али опстанак није доведен у питање. Ју-Ес стил користи кризу да од државе извуче максимум субвенција и у току су договори да се компанија ослободи плаћања свега што зависи од државе – струје, гаса, транспорта железницом – тврди за наш лист Жељко Веселиновић, председник синдиката „Слога”.

Једна висока пећ у Смедереву ради на тихом ходу, а како сазнајемо и друга „тиња”. Откако су Американци почели да стежу каиш у железари, уведена је четвородневна радна недеља, а могући сценарији свакодневно се нагађају. Као блажа опција наводи се колективни одмор за већину радника са примањима од 60 одсто, затим отпуштање око 1.500 запослених, уз отпремнине од 2003. до данас, и као најгора солуција у оптицају је гашење друге високе пећи и стављање катанца на фабрику. Спекулише се и о продаји компаније у Србији, а као могући купци спомињу се немачка, индијска и кинеска фирма.

Најновија нагађања иду чак дотле да се држава спомиње као купац – спасилац.

– То је неозбиљна прича. Ју-Ес стил је у модернизацију железаре уложио стотине милиона долара.И јасно је да држава није у могућности да сада купује фабрику од Американаца. Није искључено да ће у једном моменту доћи до продаје, али то ће сигурно бити нека компанија која се бави том делатношћу.Тренутно нема заинтересованих, а једина фирма која фигурира као могући купац јесте ЛНМ група, односно фирма „Арселор Митал”, највећи произвођач челика у свету. То је индијска фирма која је купила железару у Зеници –каже Жељко Веселиновић,уз напомену да је ЛНМ група и 2003. била заинтересована да купи смедеревску железару.