Нова година - други пут

Док је највећи део становника наше планете још пре десетак дана прионуо на посао, ми и даље славимо. Нова година - други пут. Да "утврдимо градиво". И још је својатамо, за нас је она Српска нова година. Мало ко зна да овај празник није само наш, већ да се обележава и у другим државама. Према јулијанском календару, 14. јануар је први дан Нове године, а овај календар, осим Српске православне цркве, поштују и Руска православна црква, Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и монаси са Свете горе.

Многи су убеђени да је ово црквени почетак нове године, али је, поново, реч о заблуди. У ноћи између 13. и 14. јануара наредна година је по календару, али не и по правилима Цркве. Црквена Нова година почиње у септембру - првог по старом, јулијанском, а 14. по грегоријанском календару. Тако су, све до 1700. године, поштујући црквени годишњи циклус, и Срби и Руси празновали Нову годину у септембру.

Дан који Срби прослављају као сопствену Нову годину, и то неприлично - уз иће, пиће, певање и пуцање, за Цркву је празнични. Обележавају се Обрезање Господње и Дан св. Василија Великог. У народу је овај дан, завршни у божићном светковању, познат и као Мали Божић. У неким крајевима овог дана су понављани обичаји везани за Бадњи дан и Божић. Са радошћу се ишчекивао полажајник и бадњак уносио у кућу. Ломила се василица - колач сличан чесници, у којем су скривани новчић и друга знамења као симболи благостања, здравља и напретка. На тај дан у Херцеговини су спаљивали остатке бадњака, а у Војводини палили ватре на раскршћима. Светлост и ватра требало је да донесу радост и очисте од грехова.

-----------------------------------------------------------

Дан за важне одлуке

У време Карађорђеве власти, на Мали Божић су одржавана скупштинска заседања. Тада се сводио биланс претходне године и правили се планови за наредних дванаест месеци.

Четрнаести јануар жељно су ишчекивале и неудате девојке. На овај дан, у неким крајевима познат и као Женски Божић, гатале су да ли ће се удати у години која долази. Пре свитања, после непроспаване ноћи, девојке су се пеле на таван и са њега бацале своју обућу. Ако су врхови опанака били окренути од куће, веровало се да ће се девојка удати, и отићи на ону страну према којој се обућа окренула при паду. Удавачама на Косову просидба је била загарантована ако на Мали Божић преноће у туђој кући.