Nova godina - drugi put

Dok je najveći deo stanovnika naše planete još pre desetak dana prionuo na posao, mi i dalje slavimo. Nova godina - drugi put. Da "utvrdimo gradivo". I još je svojatamo, za nas je ona Srpska nova godina. Malo ko zna da ovaj praznik nije samo naš, već da se obeležava i u drugim državama. Prema julijanskom kalendaru, 14. januar je prvi dan Nove godine, a ovaj kalendar, osim Srpske pravoslavne crkve, poštuju i Ruska pravoslavna crkva, Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i monasi sa Svete gore.

Mnogi su ubeđeni da je ovo crkveni početak nove godine, ali je, ponovo, reč o zabludi. U noći između 13. i 14. januara naredna godina je po kalendaru, ali ne i po pravilima Crkve. Crkvena Nova godina počinje u septembru - prvog po starom, julijanskom, a 14. po gregorijanskom kalendaru. Tako su, sve do 1700. godine, poštujući crkveni godišnji ciklus, i Srbi i Rusi praznovali Novu godinu u septembru.

Dan koji Srbi proslavljaju kao sopstvenu Novu godinu, i to neprilično - uz iće, piće, pevanje i pucanje, za Crkvu je praznični. Obeležavaju se Obrezanje Gospodnje i Dan sv. Vasilija Velikog. U narodu je ovaj dan, završni u božićnom svetkovanju, poznat i kao Mali Božić. U nekim krajevima ovog dana su ponavljani običaji vezani za Badnji dan i Božić. Sa radošću se iščekivao polažajnik i badnjak unosio u kuću. Lomila se vasilica - kolač sličan česnici, u kojem su skrivani novčić i druga znamenja kao simboli blagostanja, zdravlja i napretka. Na taj dan u Hercegovini su spaljivali ostatke badnjaka, a u Vojvodini palili vatre na raskršćima. Svetlost i vatra trebalo je da donesu radost i očiste od grehova.

-----------------------------------------------------------

Dan za važne odluke

U vreme Karađorđeve vlasti, na Mali Božić su održavana skupštinska zasedanja. Tada se svodio bilans prethodne godine i pravili se planovi za narednih dvanaest meseci.

Četrnaesti januar željno su iščekivale i neudate devojke. Na ovaj dan, u nekim krajevima poznat i kao Ženski Božić, gatale su da li će se udati u godini koja dolazi. Pre svitanja, posle neprospavane noći, devojke su se pele na tavan i sa njega bacale svoju obuću. Ako su vrhovi opanaka bili okrenuti od kuće, verovalo se da će se devojka udati, i otići na onu stranu prema kojoj se obuća okrenula pri padu. Udavačama na Kosovu prosidba je bila zagarantovana ako na Mali Božić prenoće u tuđoj kući.