Знаци помирења
Специјално за Политику
Вашингтон, јануара – Свађа двојице литерарних великана и представника латиноамеричког књижевног бума могла би да се оконча. Тако се бар надају љубитељи књижевности у целом свету, а повод је вест да ће ускоро, за четрдесетогодишњицу, уз Љосин пристанак изаћи специјално издање Маркесових "Сто година самоће" са предговором перуанског књижевника. Колумбијски нобеловац Габријел Гарсија Маркес и перуански писац Марио Варгас Љоса, обојица цењени у светским оквирима као мајстори писане речи, престали су да говоре 1976. године на једном филмском фестивалу у Мексику. Толико су их страсти понеле да је између њих дошло и до физичког обрачуна.
Нико ни данас не зна тачно шта је, и ко, проузроковао да двојица Латиноамериканаца толико изгубе разум и контролу, али сва је прилика да, од тада залеђени, односи ових дана отопљавају. Представник Шпанске краљевске академије која ових дана објављује специјално издање митског романа колумбијског нобеловца рекао је за лондонски "Гардијан" и мадридски "Паис" да су се обојица сложила да се књига објави. У њој ће се један поред другог наћи Љоса и Маркес, први као аутор предговора писаног у славу Маркесовог стила писања, а други као аутор слављеног романа. Дело ће се појавити у марту, када у Колумбији буде организован скуп посвећен Маркесу.
Увод ће бити преузет из Љосине књиге о Маркесу из 1971. године, када су још били блиски пријатељи. Све до прошле године, када су му Шпанији штампана сабрана дела, Варгас Љоса није дозвољавао да се понови било шта из те књиге, настале у времена пријатељства са Маркесом. Када је најзад пристао, наводно је рекао да нема никакве сврхе у "цензурисању једног дела сопственог живота".
Ни Маркес никада није рекао због чега је престао да говори са својим некада блиским пријатељем. Чак је одустао (привремено) од писања друге књиге својих мемоара, јер би у њима морао да опише око чега су се посвађали.
"Схватио сам да бих, пишући наставак мемоара у другом тому, морао да откријем неке ствари о мојим пријатељствима о којима не желим да говорим", рекао је Маркес прошле године шпанском листу "Вангардија".
Маркес и Љоса су чак и кумови, а у прашњавим и мемљивим мансардама Париза заједно су делили коре "багета" , пробијајући се као млади писци са далеког континента. Када су обојица стекла литерарну славу, Љоса је почео да заступа десничарске идеје док је Маркес до данас, на чуђење многих, остао веран пријатељ и бранитељ кубанског комунистичког вође Фидела Кастра. И, мада кубанска тема распаљује страсти у латиноамеричким интелектуалним круговима, многи причају да није политика крива за раскид пријатељства. У питању су биле жене, кажу наводно упућени. А то је онда много озбиљна ствар…Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
