НАТО треба да открије своје касетне бомбе

Центар за разминирање из Београда, државни орган Србије, преко Министарства спољних послова затражио је да НАТО достави прецизне податке о ваздушним нападима изведеним у пролеће 1999. године како би се ефикасно откриле и уклониле касетне бомбе. Посета норвешког министра Јонас Гар Стореа била је прилика за актуелизовање овог захтева, будући да "Норвешка народна помоћ", хуманитарна организације иза које стоји влада ове скандинавске земље, има све значајнију улогу у чишћењу територије од ратне заоставштине која угрожава цивилно становништво. Данас је Србија у "Партнерству за мир" а тражени подаци већ су достављени Центру за разминирање УН на Космету, тако да нема разлога да се те информације ускрате Србији.

– Донатори који финансирају разминирање и наши стручњаци су констатовали да би нам од изузетног значаја били подаци о локацијама и датумима напада, ГПС координате тих места, правац избацивања касетних бомби, процењена површина на коју су пале касетне бомбе, као и ознаке, врста и број употребљених контејнера са овом муницијом – каже Петар Михајловић, директор Центра за разминирање.

Чишћење Ниша и Копаоника

Касетне бомбе налазе се на шест локација у Србији и то у рушевинама објеката, насељима, на планинама, скијашким теренима, пољопривредном земљишту и обалама река. Током досадашњег рада на уклањању ове муниције, посебно на подручју Ниша и Копаоника, утврђено је да почетни подаци, односно границе територије засуте овим експлозивним средствима, нису били тачни. Зато ће се током прве половине ове године обавити генерално извиђање локација на које су бачене касетне бомбе и прецизно одређивање угрожене површине, уз стручну и финансијску подршку "Норвешке народне помоћи" која је изабрала Београд као своје седиште у региону.

– Копаоник је безбедан за туристе. Зимски центар, односно скијашке стазе и околина бившег хотела "Бачиште", очишћени су од заосталих касетних бомби. Међутим, сумњамо да их има још дубоко у шумама ове планине. Војска и полиција су још током бомбардовања обележили нека од ових места. У наредном периоду радићемо на прецизном обележавању ових локација – објашњава Михајловић.

У плану је да се током ове године од касетних бомби очисте локације на аеродрому "Константин Велики" у Нишу, око ОШ "Душан Радовић" у овом граду као и у селу Самаила код Краљева.

Кад је реч о класичним авио-бомбама тешким и до једне тоне, претпоставља се да се оне налазе на још 43 локације. У плану за ову годину предвиђено је вађење бомбе из Приједорске улице у Београду (Звездара), извиђање локације у Батајници где се сумња да постоји бомба и претраживање 12 локација на Дунаву и Сави. Реч је о подручјима око бомбардованих мостова, лука и далековода, а средства за рад на рекама обезбедила је Европска агенција за реконструкцију.

Уклањање мина према Хрватској

– Минска поља са противпешадијским и противтенковским минама још увек се налазе на површини од око 3,9 милиона квадратних метара у пограничном подручју са Хрватском, у селима Јамена, Моровић и Батровци. За ову годину у плану је разминирање минских поља у селима Јамена и Моровић чија је укупна површина око 1,1 милион квадратних метара. Ако радови буду настављени тим темпом, то подручје могло би да буде очишћено до 2009. године – каже Михајловић.

У новембру у канцеларији УН у Женеви представници 25 држава, а међу њима Норвешка и Србија, потписали су Декларацију о касетној муницији, што је у овдашњим медијима прошло незапажено. Овим документом државе потписнице заложиле су се за забрану употребе касетне муниције против концентрација цивилног становништва, забрану развоја, производње, нагомилавања, преноса и коришћења касетне муниције и уништавање вишкова овог оружја, које делује неселективно и представља велику опасност као послератна заоставштина. Акцију по овом питању покренуо је бивши генерални секретар УН Кофи Анан, али је изостала подршка великих сила у чијим арсеналима се налази највише касетне муниције.