Бразил се отвара за стручњаке

Чистачица, спремача, чувара и носача Бразил има напретек међу својом незапосленом сиротињом. Стручњаци и врхунски професионалци, међутим, недостају, и њихов долазак у земљу ће бити подстакнут новом имиграционом политиком.

Према подацима, које су објавили неки од најугледнијих бразилских медија, до марта треба да буде израђен пројекат за брже добијање радне визе, поступак који је због своје компликоване процедуре до сада успоравао прилив стручњака из Европе и САД који су вољни да своју срећу опробају у некој од просперитетних фирми растуће економије Новог света.

За њих неће баш бити прострт црвени тепих, како то приказују медији у Сао Паулу. Али ће, како је „Политици” објаснио извор из Министарства спољних послова Бразила, „пројекат селективне имиграције” омогућити лакши привилегован пут до радне дозволе на коју готово да више неће моћи да рачунају неквалификовани страни радници.

„Многи стручњаци желе данас да дођу код нас, Бразил је острво просперитета”, каже Рикардо Паес де Барос, координатор пројекта који кабинет председнице Дилме Русеф жели да види на радном столу до почетка пролећа.

Реформа школства је у току, а да би први професионалци изашли са квалификацијама какве се траже на пијаци радне снаге, мораће да протекне бар још десетак година. Земљи која је заслужила прво слово у кованици Брикс (брзорастуће економије Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република) потребни су стручњаци сада. Не само што јој предстоје два велика светска догађаја – мундијал у фудбалу 2014. и Олимпијске игре 2016. – већ и због неразвијене инфраструктуре. Недостају модерни возови, мреже путева и железничких пруга, луке, механизација, енергетика, и све то успорава захукталу локомотиву латиноамеричког џина.

Бразил је заинтересован за „трансфер технологије” у области експлоатације налазишта нафте, и за подизање индустријског нивоа већ постојећих фабрика. Пројекат за који се званично тврди да ће омогућити издавање неке врсте ВИП радних  виза, ипак неће широко отворити врата за неограничени радни боравак, сазнаје „Политика”.

„Бразил ће одшкринути своје капије, али је врло опрезан и нема ни помена о томе да се уведе државни исељенички пројекат какав се практикује у Аустралији или Канади”, каже бразилски извор за „Политику”. „Одобравање радних виза на одређено време не подразумева добијање дозволе за стални боравак, а још мање даје право на добијање бразилског држављанства.”

Додаје се да ће „велика бразилска предузећа са учешћем страног капитала или мултинационалне компаније са седиштем у Бразилу највише, као и до сада, запошљавати стране дефицитарне стручњаке”. Али они углавном имигрирају из земаља одакле је инвестиран страни капитал.

Другим речима, бразилске амбасаде и конзулати по свету, па и ова у Београду, неће ту моћи много да помогну. Поступак се покреће у Бразилу код надлежних органа, а иницијатор је бразилски послодавац. Тек када власти у Бразилу издају налог за издавање радне визе, дотични стручњак би могао да је подигне у дипломатско конзуларном представништву, на пример, у Београду.

Поједине велике фирме планирају да ускоро отворе своја представништва за регрутовање стручних дефицитарних кадрова у Мадриду, Лисабону, можда и у Риму и Паризу. Имиграција која долази из ових европских земаља брже се, због сличности језика, прилагођава условима у латиноамеричким тропима. То не значи да ће наши стручњаци, уколико буду успешни приликом конкурисања, бити одбачени.

У Бразилу, како сазнајемо, живи и ради неколико хиљада наших стручњака, који су на латиноамерички континент доспели углавном деведесетих, преко стипендија, или преко треће земље. Брзо су се привикли на људе и послове и задовољни су. Многи су се оженили или удали и тако се најлакше регулише статус. Други су добили привремене радне визе. Има пластичних хирурга, професора универзитета, технолога и физичара. Филхармонија у једном бразилском граду запошљава групу наших уметника, већ неколико година. Наши људи нису реткост ни на нафтним платформама.

Према подацима којима располажу агенције за проналажење посла, око 400.000 стручњака из Европе и САД још чека на сређивање докумената и пресељење на одређено време у Латинску Америку.

Када је после толико година земља стала на зелену грану, јасно је да ће учинити све да пре свега из сиромаштва извуче своје људе и да не западне у кризу која се шири Старим континентом.

Зорана Шуваковић