Brazil se otvara za stručnjake

Čistačica, spremača, čuvara i nosača Brazil ima napretek među svojom nezaposlenom sirotinjom. Stručnjaci i vrhunski profesionalci, međutim, nedostaju, i njihov dolazak u zemlju će biti podstaknut novom imigracionom politikom.

Prema podacima, koje su objavili neki od najuglednijih brazilskih medija, do marta treba da bude izrađen projekat za brže dobijanje radne vize, postupak koji je zbog svoje komplikovane procedure do sada usporavao priliv stručnjaka iz Evrope i SAD koji su voljni da svoju sreću oprobaju u nekoj od prosperitetnih firmi rastuće ekonomije Novog sveta.

Za njih neće baš biti prostrt crveni tepih, kako to prikazuju mediji u Sao Paulu. Ali će, kako je „Politici” objasnio izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Brazila, „projekat selektivne imigracije” omogućiti lakši privilegovan put do radne dozvole na koju gotovo da više neće moći da računaju nekvalifikovani strani radnici.

„Mnogi stručnjaci žele danas da dođu kod nas, Brazil je ostrvo prosperiteta”, kaže Rikardo Paes de Baros, koordinator projekta koji kabinet predsednice Dilme Rusef želi da vidi na radnom stolu do početka proleća.

Reforma školstva je u toku, a da bi prvi profesionalci izašli sa kvalifikacijama kakve se traže na pijaci radne snage, moraće da protekne bar još desetak godina. Zemlji koja je zaslužila prvo slovo u kovanici Briks (brzorastuće ekonomije Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) potrebni su stručnjaci sada. Ne samo što joj predstoje dva velika svetska događaja – mundijal u fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. – već i zbog nerazvijene infrastrukture. Nedostaju moderni vozovi, mreže puteva i železničkih pruga, luke, mehanizacija, energetika, i sve to usporava zahuktalu lokomotivu latinoameričkog džina.

Brazil je zainteresovan za „transfer tehnologije” u oblasti eksploatacije nalazišta nafte, i za podizanje industrijskog nivoa već postojećih fabrika. Projekat za koji se zvanično tvrdi da će omogućiti izdavanje neke vrste VIP radnih  viza, ipak neće široko otvoriti vrata za neograničeni radni boravak, saznaje „Politika”.

„Brazil će odškrinuti svoje kapije, ali je vrlo oprezan i nema ni pomena o tome da se uvede državni iseljenički projekat kakav se praktikuje u Australiji ili Kanadi”, kaže brazilski izvor za „Politiku”. „Odobravanje radnih viza na određeno vreme ne podrazumeva dobijanje dozvole za stalni boravak, a još manje daje pravo na dobijanje brazilskog državljanstva.”

Dodaje se da će „velika brazilska preduzeća sa učešćem stranog kapitala ili multinacionalne kompanije sa sedištem u Brazilu najviše, kao i do sada, zapošljavati strane deficitarne stručnjake”. Ali oni uglavnom imigriraju iz zemalja odakle je investiran strani kapital.

Drugim rečima, brazilske ambasade i konzulati po svetu, pa i ova u Beogradu, neće tu moći mnogo da pomognu. Postupak se pokreće u Brazilu kod nadležnih organa, a inicijator je brazilski poslodavac. Tek kada vlasti u Brazilu izdaju nalog za izdavanje radne vize, dotični stručnjak bi mogao da je podigne u diplomatsko konzularnom predstavništvu, na primer, u Beogradu.

Pojedine velike firme planiraju da uskoro otvore svoja predstavništva za regrutovanje stručnih deficitarnih kadrova u Madridu, Lisabonu, možda i u Rimu i Parizu. Imigracija koja dolazi iz ovih evropskih zemalja brže se, zbog sličnosti jezika, prilagođava uslovima u latinoameričkim tropima. To ne znači da će naši stručnjaci, ukoliko budu uspešni prilikom konkurisanja, biti odbačeni.

U Brazilu, kako saznajemo, živi i radi nekoliko hiljada naših stručnjaka, koji su na latinoamerički kontinent dospeli uglavnom devedesetih, preko stipendija, ili preko treće zemlje. Brzo su se privikli na ljude i poslove i zadovoljni su. Mnogi su se oženili ili udali i tako se najlakše reguliše status. Drugi su dobili privremene radne vize. Ima plastičnih hirurga, profesora univerziteta, tehnologa i fizičara. Filharmonija u jednom brazilskom gradu zapošljava grupu naših umetnika, već nekoliko godina. Naši ljudi nisu retkost ni na naftnim platformama.

Prema podacima kojima raspolažu agencije za pronalaženje posla, oko 400.000 stručnjaka iz Evrope i SAD još čeka na sređivanje dokumenata i preseljenje na određeno vreme u Latinsku Ameriku.

Kada je posle toliko godina zemlja stala na zelenu granu, jasno je da će učiniti sve da pre svega iz siromaštva izvuče svoje ljude i da ne zapadne u krizu koja se širi Starim kontinentom.

Zorana Šuvaković