Газдовање дворовима

Газдовање дворским комплексом на Дедињу и статус тог комплекса, о коме од 2001. године води бригу Фонд „Краљевски двор“, а користи принц Александар Карађорђевић, син краља Петра Другог Карађорђевића, врло често долази у жижу јавног интересовања.

Александар Карађорђевић, син краља Петра Другог Карађорђевића, врло често долази у жижу јавног интересовања. Иако је то интересовање понекад изазвано и текућим, дневним политичким разлозима, оно те разлоге ипак знатно надилази.

Јавно разматрање начина на који се финансира одржавање дворског комплекса суочава нас, наиме, са читавим низом других, важних питања, укључујући и она о односу републичког и монархистичког уређења, о бурној историји српског монархизма и републиканизма, о односу друштва, науке и политике према прошлости, о месту и и улози традиције у српском друштву, о односу традиционализма и модерности, да даље не набрајамо.

У свим тим слојевима суочавамо се и с многим моралним питањима, такође и с правним недоумицама, због тога што је дворски комплекс на Дедињу, током времена, мењао свој правни статус, пошто је револуционарна власт 1947. године конфисковала то приватно имање потомака краља Александра Првог Карађорђевића, као и њихове друге поседе.

Поставши државна својина, Бели двор је претворен у централно здање овог културног и историјског комплекса, као резиденцијални објекат у коме је до 2000. године одсело око 200 шефова држава и влада и других угледника из света.

Током неколико деценија, држава је водила бригу о комплексу на Дедињу, да би га после 2000. године, у потпуно промењеним историјским, државним и политичким околностима, дала на коришћење Фонду „Краљевски двор“.

Од тада до данас, начин на који и држава и Александар Карађорђевић воде бригу о дворском комплексу не престаје да привлачи пажњу јавности.

О неким од ових питања за „Политику“ данас говоре принц Александар Карађорђевић и професор др Драгољуб Кавран, члан Крунског савета, а пишу историчари др Предраг Марковић и др Чедомир Антић.

Иако је то интересовање понекад изазвано и текућим, дневним политичким разлозима, оно те разлоге ипак знатно надилази.