Дуели у врху САД

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 12. јануара – Амерички политички врх се оштро поделио око "новог приступа" Ираку, који је прексиноћ прокламовао председник Џорџ Буш. У току је дуел између извршне и законодавне власти какав није запамћен од почетка овог века, оцењују познаваоци.
Нова парламентарна већина, коју од Нове године чине представници Демократске партије, прети да ће учинити све што је у њеној моћи да оспори остваривање плана републиканског шефа Беле куће за слање

додатних 21.500 војника на ирачко бојиште. Опозиција сматра да је победом на недавним парламентарним изборима добила подршку грађана да приведе крају национални ратни ангажман, па председников пројекат види као противљење вољи сопственог народа.

Тешко да ће, међутим, нови састав Конгреса успети да заустави Бушов "нови курс", који треба да спроведе измењени генералски врх.

Најављене парламентарне резолуције не обавезују администрацију. Конгресмени, међу којима је најенергичнији Едвард Кенеди, настоје да донесу и нове законе којима би се председник обавезао да од њих тражи одобрење за нову ратну етапу јер, како кажу, раније дата подршка рату више не важи пошто се испоставило да је војни поход предузет на основу погрешних информација да Ирак поседује оружје за масовно уништавање. Помињу и могућност да не одобре финансијска средства која Бела кућа тражи за спровођење новог бојног плана.

Све такве ударе законодаваца председник може да заустави – ветом. Да би вето био обеснажен потребно је да му се супротстави две трећине оба дома Конгреса, што делује готово неизводљиво јер демократе немају ни приближно такву већину.

Председниковом плану расте, међутим, отпор и међу парламентарцима из његове, Републиканске, партије. Резерву према њему је изразио и сенатор српско-словеначког порекла Џорџ Војнович, а најоштрије је наступио такође републикански сенатор Чак Хејгел који је Бушов предлог назвао "опасном спољнополитичком грешком".

Додатно се активирала и администрација. Шеф дипломатије Кондолиза Рајс и нови шеф Пентагона Роберт Гејтс су одржали конференције за новинаре образлажући лидерову иницијативу. Потом су отишли на конгресна "преслишавања": Рајсова у сенатски Комитет за спољне односе, а Гејтс, са шефом Здруженог генералштаба Питером Пејсом, у Комитет за оружане снаге Представничког дома. Чули су, махом, критике председниковог плана. Није извесно да ли су својим наступима успели да их бар делимично потисну.     

Оспоравање је било усмерено и према властима у Багдаду. Конгресмени сматрају да влада Нурија ал Маликија није показала спремност да се обрачуна с нерегуларним оружаним формацијама, па да се амерички војници тамо "заглављују" на фронту међусобног обрачунавања шиита и сунита.

Рајсова се сложила да је Малики досад подбацивао, али да је сада исказао решеност да бескомпромисно делује. Гејтс је упозорио да "стрпљење Америке има границе" и да ће она "преиспитати своју стратегију ако Багдад не испуни дата обећања". Поље дејства Американаца сада се у Багдаду проширује, каже, јер им је тамошња влада "одобрила да улазе и у подручја на која им то досад није дозвољавала", међу којима је и зона милиције Муктаде ал Садра.

У Багдаду, који је главна мета Бушовог "новог приступа", тренутно се налази 42.000 припадника ирачких оружаних снага и 24.000 Американаца – прецизирао је Пејс, уз напомену да би њима требало да се прикључи још 17.500 овдашњих војника, а да је договорено да састав ирачких трупа буде дупло већи.

Ситуација се погоршава – оценио је шеф свих америчких обавештајних служби Џон Негропонте, који ускоро треба да оде на место заменика шефа дипломатије. Наступајући пред сенатским Комитетом за обавештајне активности, он је нагласио да је Ирак у врло критичном стању, а да је Ал каида достигла глобалне размере и да не смањује активности ни кад њени лидери гину. Уједно је и он, као и Буш, оптужио Иран и Сирију да помажу побуњеницима у Ираку.

У међувремену је истраживање "Вашингтон поста" и телевизије Еј-Би-Си потврдило да Бушов план нема подршку ни у широј јавности. Против слања додатних трупа у Ирак изјаснио се 61 проценат испитаника. Занимљиво је, такође, да је по 57 одсто анкетираних рекло – да сматра да САД не побеђују у рату и да немају поверење у ирачку владу.