Dueli u vrhu SAD

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 12. januara – Američki politički vrh se oštro podelio oko "novog pristupa" Iraku, koji je preksinoć proklamovao predsednik Džordž Buš. U toku je duel između izvršne i zakonodavne vlasti kakav nije zapamćen od početka ovog veka, ocenjuju poznavaoci.
Nova parlamentarna većina, koju od Nove godine čine predstavnici Demokratske partije, preti da će učiniti sve što je u njenoj moći da ospori ostvarivanje plana republikanskog šefa Bele kuće za slanje

dodatnih 21.500 vojnika na iračko bojište. Opozicija smatra da je pobedom na nedavnim parlamentarnim izborima dobila podršku građana da privede kraju nacionalni ratni angažman, pa predsednikov projekat vidi kao protivljenje volji sopstvenog naroda.

Teško da će, međutim, novi sastav Kongresa uspeti da zaustavi Bušov "novi kurs", koji treba da sprovede izmenjeni generalski vrh.

Najavljene parlamentarne rezolucije ne obavezuju administraciju. Kongresmeni, među kojima je najenergičniji Edvard Kenedi, nastoje da donesu i nove zakone kojima bi se predsednik obavezao da od njih traži odobrenje za novu ratnu etapu jer, kako kažu, ranije data podrška ratu više ne važi pošto se ispostavilo da je vojni pohod preduzet na osnovu pogrešnih informacija da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje. Pominju i mogućnost da ne odobre finansijska sredstva koja Bela kuća traži za sprovođenje novog bojnog plana.

Sve takve udare zakonodavaca predsednik može da zaustavi – vetom. Da bi veto bio obesnažen potrebno je da mu se suprotstavi dve trećine oba doma Kongresa, što deluje gotovo neizvodljivo jer demokrate nemaju ni približno takvu većinu.

Predsednikovom planu raste, međutim, otpor i među parlamentarcima iz njegove, Republikanske, partije. Rezervu prema njemu je izrazio i senator srpsko-slovenačkog porekla Džordž Vojnovič, a najoštrije je nastupio takođe republikanski senator Čak Hejgel koji je Bušov predlog nazvao "opasnom spoljnopolitičkom greškom".

Dodatno se aktivirala i administracija. Šef diplomatije Kondoliza Rajs i novi šef Pentagona Robert Gejts su održali konferencije za novinare obrazlažući liderovu inicijativu. Potom su otišli na kongresna "preslišavanja": Rajsova u senatski Komitet za spoljne odnose, a Gejts, sa šefom Združenog generalštaba Piterom Pejsom, u Komitet za oružane snage Predstavničkog doma. Čuli su, mahom, kritike predsednikovog plana. Nije izvesno da li su svojim nastupima uspeli da ih bar delimično potisnu.     

Osporavanje je bilo usmereno i prema vlastima u Bagdadu. Kongresmeni smatraju da vlada Nurija al Malikija nije pokazala spremnost da se obračuna s neregularnim oružanim formacijama, pa da se američki vojnici tamo "zaglavljuju" na frontu međusobnog obračunavanja šiita i sunita.

Rajsova se složila da je Maliki dosad podbacivao, ali da je sada iskazao rešenost da beskompromisno deluje. Gejts je upozorio da "strpljenje Amerike ima granice" i da će ona "preispitati svoju strategiju ako Bagdad ne ispuni data obećanja". Polje dejstva Amerikanaca sada se u Bagdadu proširuje, kaže, jer im je tamošnja vlada "odobrila da ulaze i u područja na koja im to dosad nije dozvoljavala", među kojima je i zona milicije Muktade al Sadra.

U Bagdadu, koji je glavna meta Bušovog "novog pristupa", trenutno se nalazi 42.000 pripadnika iračkih oružanih snaga i 24.000 Amerikanaca – precizirao je Pejs, uz napomenu da bi njima trebalo da se priključi još 17.500 ovdašnjih vojnika, a da je dogovoreno da sastav iračkih trupa bude duplo veći.

Situacija se pogoršava – ocenio je šef svih američkih obaveštajnih službi Džon Negroponte, koji uskoro treba da ode na mesto zamenika šefa diplomatije. Nastupajući pred senatskim Komitetom za obaveštajne aktivnosti, on je naglasio da je Irak u vrlo kritičnom stanju, a da je Al kaida dostigla globalne razmere i da ne smanjuje aktivnosti ni kad njeni lideri ginu. Ujedno je i on, kao i Buš, optužio Iran i Siriju da pomažu pobunjenicima u Iraku.

U međuvremenu je istraživanje "Vašington posta" i televizije Ej-Bi-Si potvrdilo da Bušov plan nema podršku ni u široj javnosti. Protiv slanja dodatnih trupa u Irak izjasnio se 61 procenat ispitanika. Zanimljivo je, takođe, da je po 57 odsto anketiranih reklo – da smatra da SAD ne pobeđuju u ratu i da nemaju poverenje u iračku vladu.