Сваки динар под лупом

Изградња депоа за филмски архив Југословенске кинотеке и обнова домова здравља у неколико наредних месеци, биће први завршени пројекти у Београду финансирани из Националног инвестиционог плана. Према речима Весне Раце-Радисављевић, члана Градског већа и председника Градског координационог тела за реализацију НИП-а, у протеклој години за пројекте у главном граду исплаћено је више од 881 милиона динара, односно око десет милиона евра, док су у првим данима 2007. године пристигли рачуни за радове у вредности вишој од осам милиона евра.

– Највише новца исплаћено је за изградњу дела обилазнице од Остружнице до Орловаче и то више од 447 милиона динара, затим за пројекат у здравству за који је плаћено око 304 милиона, највећим делом за обнову домова здравља и КБЦ "Земун". Осим тога, безмало четрдесет милиона динара исплаћено је за пројекте у култури, више од 53.000.000 динара у просвети, 20,5 милиона за пројекте у науци, а у пољопривреди укупно 15,5 милиона динара за еколошку месну сушару у Сопоту и градњу складишта. Иначе, нема могућности за нетранспарентно трошење средстава из Националног инвестиционог плана. Сви су кораци потпуно контролисани, јер од момента када Савет за управљање пројектима да одобрење, представници институција у које се улаже су дужни да шаљу статусне извештаје, како би евентуално добили неопходну помоћ, али и трошкови били под контролом.

• Да ли је решен проблем које је имало руководство Народне библиотеке због непотрошеног новца предвиђеног за прошлу годину?

– Пред Нову годину постојао је реалан страх да средства која су предвиђена за 2006. годину неће бити потрошена. Међутим, на наш предлог Влада Србије је крајем децембра донела одлуку да неутрошена средства из НИП-а предвиђена за 2006. могу да се пренесу у 2007. годину, тако да су све институције доставиле измењен извештај о томе којим ће темпом трошити новац. Један од тих случајева је и обнова Звездара театра и Позоришта "Душко Радовић" где радови касне, па ће почети тек у априлу. Владином одлуком омогућено је да се неискоришћени новац из прошле пребаци у ову годину, као и да се због кашњења реализације пројеката продужи и на 2008. годину. Међутим, у случају Народне библиотеке искрсао је проблем друге врсте, односно на тендеру су свих пет понуда биле неисправне. Требало би и наше фирме да се науче да буду прецизне када конкуришу, јер у супротном свима се стварају проблеми. Онда се сви питају зашто се нешто ради тек, на пример, зими а имали смо цело лето.

• Шта највише кочи реализацију планираних улагања?

– На предновогодишњем састанаку представника Трезора, Пројектног центра Министарства финансија и свих институција које користе средства НИП-а, испоставило се да већина корисника није добро прочитала упутство и да су статусне извештаје слали на погрешну адресу у министарству. Међутим, без обзира на то што око 80 пројеката није започето, у реализацији је 146 пројеката у Београду од укупно одобрених 234. Нажалост, било је и таквих случајева да су нам корисници средстава тражили упутство где би и шта требало да питају, а поједини су нас питали како да реше имовинско-правне послове, што не спада у посао Пројектног центра. Због ових проблема, предлагала сам да се за све пројекте који немају титулара, попут пројеката из области туризма за које одговара надлежно министарство, формирају посебна предузећа или установе, као што је Београд то урадио са "Ареном". Нарочито због тога што су у питању капитални објекти, који подразумевају изузетно озбиљан и систематичан рад. Држава оличена у министарству не може квалитетно да управља инвестицијом, јер у министарствима раде људи који обављају много других послова паралелно.

• По свему судећи, биће формирано посебно предузећа за изградњу жичаре од Новог Београда до Чукарице?

– Наравно. Али, и за пристаниште Београд и пристан у Винчи за шта би могло да буде формирано заједничко предузеће. Пристаниште код Бетон-хале је осетљив терен, јер је реч о зони заштите Београдске тврђаве, а и због железничке пруге, док је пристан у Гроцкој проблематичан, јер не постоји ниједан плански документ. Гондола од Чукарице до Новог Београда је изузетно специфична инвестиција, зато што пројектовање и извођење радова зависи од карактеристика опреме. Будући да у свету постоје само две фирме које испоручују ову врсту опреме, мора се водити рачуна о транспарентности поступка, као и о томе ко ће бити испоручилац. Јер, од тога зависи какав ће бити пројекат. Постоји и идеја да се то изведе по систему "кључ у руке". Слично је и са изградњом атлетског стадиона, који је заједничка инвестиција републике и града, и за који би морало да постоји посебно предузеће.

• Да ли постоје рокови за изградњу атлетског стадиона?

– Изградња мора да почне ове године, јер је новац намењен за потрошњу у 2007. На локацији у Улици др Ивана Рибара завршен је урбанистички пројекат, тако да се зна површина на којој ће бити стадион, а имамо и озбиљне разговоре са Дирекцијом за грађевинско земљиште о томе, колика ће бити накнада за плац. Када прођу избори, представници града и републике ће се састати и тачно дефинисати обим ове инвестиције, дати пројектне задатке и расписати тендер, који ће вероватно бити међународни.

• Зашто 88 пројеката чека на реализацију?

– Реализација појединих пројеката предвиђена је тек у 2007. години и ту је углавном реч о институцијама, којима технички факултети израђују документацију. Наравно, има и оних који нису почели са радовима, а да при томе не знамо праве разлоге. Морам рећи да је ту очигледно пресудан људски фактор у институцијама, односно у менаџменту установа које су пројектима конкурисале за новац из НИП-а. Не бих сада лицитирала ко је ко, јер очекујем да у првом кварталу године почну са радом. Заиста је важно да сви науче процедуру, јер управљање инвестицијама у НИП-у врло је блиско трошењу средстава из приступних фондова Европске уније. И, наравно, да је важно да сви учесници науче како се аплицира за средства из приступних фондова и због тога Пројектни центар организује курсеве за управљање пројектима.