Svaki dinar pod lupom

Izgradnja depoa za filmski arhiv Jugoslovenske kinoteke i obnova domova zdravlja u nekoliko narednih meseci, biće prvi završeni projekti u Beogradu finansirani iz Nacionalnog investicionog plana. Prema rečima Vesne Race-Radisavljević, člana Gradskog veća i predsednika Gradskog koordinacionog tela za realizaciju NIP-a, u protekloj godini za projekte u glavnom gradu isplaćeno je više od 881 miliona dinara, odnosno oko deset miliona evra, dok su u prvim danima 2007. godine pristigli računi za radove u vrednosti višoj od osam miliona evra.

– Najviše novca isplaćeno je za izgradnju dela obilaznice od Ostružnice do Orlovače i to više od 447 miliona dinara, zatim za projekat u zdravstvu za koji je plaćeno oko 304 miliona, najvećim delom za obnovu domova zdravlja i KBC "Zemun". Osim toga, bezmalo četrdeset miliona dinara isplaćeno je za projekte u kulturi, više od 53.000.000 dinara u prosveti, 20,5 miliona za projekte u nauci, a u poljoprivredi ukupno 15,5 miliona dinara za ekološku mesnu sušaru u Sopotu i gradnju skladišta. Inače, nema mogućnosti za netransparentno trošenje sredstava iz Nacionalnog investicionog plana. Svi su koraci potpuno kontrolisani, jer od momenta kada Savet za upravljanje projektima da odobrenje, predstavnici institucija u koje se ulaže su dužni da šalju statusne izveštaje, kako bi eventualno dobili neophodnu pomoć, ali i troškovi bili pod kontrolom.

• Da li je rešen problem koje je imalo rukovodstvo Narodne biblioteke zbog nepotrošenog novca predviđenog za prošlu godinu?

– Pred Novu godinu postojao je realan strah da sredstva koja su predviđena za 2006. godinu neće biti potrošena. Međutim, na naš predlog Vlada Srbije je krajem decembra donela odluku da neutrošena sredstva iz NIP-a predviđena za 2006. mogu da se prenesu u 2007. godinu, tako da su sve institucije dostavile izmenjen izveštaj o tome kojim će tempom trošiti novac. Jedan od tih slučajeva je i obnova Zvezdara teatra i Pozorišta "Duško Radović" gde radovi kasne, pa će početi tek u aprilu. Vladinom odlukom omogućeno je da se neiskorišćeni novac iz prošle prebaci u ovu godinu, kao i da se zbog kašnjenja realizacije projekata produži i na 2008. godinu. Međutim, u slučaju Narodne biblioteke iskrsao je problem druge vrste, odnosno na tenderu su svih pet ponuda bile neispravne. Trebalo bi i naše firme da se nauče da budu precizne kada konkurišu, jer u suprotnom svima se stvaraju problemi. Onda se svi pitaju zašto se nešto radi tek, na primer, zimi a imali smo celo leto.

• Šta najviše koči realizaciju planiranih ulaganja?

– Na prednovogodišnjem sastanaku predstavnika Trezora, Projektnog centra Ministarstva finansija i svih institucija koje koriste sredstva NIP-a, ispostavilo se da većina korisnika nije dobro pročitala uputstvo i da su statusne izveštaje slali na pogrešnu adresu u ministarstvu. Međutim, bez obzira na to što oko 80 projekata nije započeto, u realizaciji je 146 projekata u Beogradu od ukupno odobrenih 234. Nažalost, bilo je i takvih slučajeva da su nam korisnici sredstava tražili uputstvo gde bi i šta trebalo da pitaju, a pojedini su nas pitali kako da reše imovinsko-pravne poslove, što ne spada u posao Projektnog centra. Zbog ovih problema, predlagala sam da se za sve projekte koji nemaju titulara, poput projekata iz oblasti turizma za koje odgovara nadležno ministarstvo, formiraju posebna preduzeća ili ustanove, kao što je Beograd to uradio sa "Arenom". Naročito zbog toga što su u pitanju kapitalni objekti, koji podrazumevaju izuzetno ozbiljan i sistematičan rad. Država oličena u ministarstvu ne može kvalitetno da upravlja investicijom, jer u ministarstvima rade ljudi koji obavljaju mnogo drugih poslova paralelno.

• Po svemu sudeći, biće formirano posebno preduzeća za izgradnju žičare od Novog Beograda do Čukarice?

– Naravno. Ali, i za pristanište Beograd i pristan u Vinči za šta bi moglo da bude formirano zajedničko preduzeće. Pristanište kod Beton-hale je osetljiv teren, jer je reč o zoni zaštite Beogradske tvrđave, a i zbog železničke pruge, dok je pristan u Grockoj problematičan, jer ne postoji nijedan planski dokument. Gondola od Čukarice do Novog Beograda je izuzetno specifična investicija, zato što projektovanje i izvođenje radova zavisi od karakteristika opreme. Budući da u svetu postoje samo dve firme koje isporučuju ovu vrstu opreme, mora se voditi računa o transparentnosti postupka, kao i o tome ko će biti isporučilac. Jer, od toga zavisi kakav će biti projekat. Postoji i ideja da se to izvede po sistemu "ključ u ruke". Slično je i sa izgradnjom atletskog stadiona, koji je zajednička investicija republike i grada, i za koji bi moralo da postoji posebno preduzeće.

• Da li postoje rokovi za izgradnju atletskog stadiona?

– Izgradnja mora da počne ove godine, jer je novac namenjen za potrošnju u 2007. Na lokaciji u Ulici dr Ivana Ribara završen je urbanistički projekat, tako da se zna površina na kojoj će biti stadion, a imamo i ozbiljne razgovore sa Direkcijom za građevinsko zemljište o tome, kolika će biti naknada za plac. Kada prođu izbori, predstavnici grada i republike će se sastati i tačno definisati obim ove investicije, dati projektne zadatke i raspisati tender, koji će verovatno biti međunarodni.

• Zašto 88 projekata čeka na realizaciju?

– Realizacija pojedinih projekata predviđena je tek u 2007. godini i tu je uglavnom reč o institucijama, kojima tehnički fakulteti izrađuju dokumentaciju. Naravno, ima i onih koji nisu počeli sa radovima, a da pri tome ne znamo prave razloge. Moram reći da je tu očigledno presudan ljudski faktor u institucijama, odnosno u menadžmentu ustanova koje su projektima konkurisale za novac iz NIP-a. Ne bih sada licitirala ko je ko, jer očekujem da u prvom kvartalu godine počnu sa radom. Zaista je važno da svi nauče proceduru, jer upravljanje investicijama u NIP-u vrlo je blisko trošenju sredstava iz pristupnih fondova Evropske unije. I, naravno, da je važno da svi učesnici nauče kako se aplicira za sredstva iz pristupnih fondova i zbog toga Projektni centar organizuje kurseve za upravljanje projektima.