Домаћин и душа петоспратнице 43 године

Најстарији и најмарљивији чуваркућа у граду је осамдесетогодишњи Рудолф Голчник. Ово „звање” добио је захваљујући примерној пожртвованости у руковођењу зградом у Челебићкој улици број 10, на Миљаковцу. Од усељења, већ 43 године, обављао је дужност секретара, а потом и председника кућног савета. Води рачуна о сваком кутку у петоспратници и око ње. Белина фасаде издалека издваја здање од вршњакиња у околини, па не чуди што су станови у њој скупљи и до 300 евра по квадрату.

Уредне стазе, двориште и ново дечје игралиште показују да о њима већ дуго брине домаћинска рука. Зидове ходника Рудолф кречи уз помоћ само једног мајстора на сваких три, четири године. Чак и најмлађи станари поштују његов труд – на зидовима нема ниједне жврљотине. Пре три лета уз молера је, без икаквих скела, из станова освежио и целу фасаду петоспратног здања. И водови за кабловску телевизију уредно су подвучени под металну маску између степеница, које блистају као да су јуче направљене и да њима нико не хода.

Не чуди онда што су о њему дневне новине оне велике Југославије објављивале обимне чланке, а 1978. прича о Рудолфу Голчнику осванула је на насловној страници „Експрес Политике”, под насловом „Зграда лепша него апотека”.

И „графит мајстори” уважавају ову петоспратницу и на њој не остављају свој „ауторски печат”. То фасцинира суседе, па када наиђу поред здања на броју 10 запиткују станаре у чему је њихова тајна.

– Траже од нас пелцер, а ја им кажем да набаве једног Словенца. Сумњам да и у једној згради у Београду постоји неко сличан нашем Рудију – поносно истиче комшија Милорад Познановић, објашњавајући да је Голчник Словенац по рођењу, али Београђанин у души.

Официр ЈНА, инжењер фармације, психолог, а изузетно скроман, једва је прихватио да говори за новине, као што је својевремено одбијао позив да стане на чело кућног савета. Сада те функције, каже, не може да се ослободи. Већ 15 лета тражи отпуст, али комшије игноришу тај захтев и говоре: „Ти си наш друг Тито, доживотни председник”. Када на састанцима станара Голчник помене питање своје смене комшије баш тада утврде да за гласање не постоји кворум. И док гаји наду да ће ускоро обавити примопредају дужности, не престаје да мисли на будућност. Чекајући наследника на челу зграде саставио је детаљан план инвестиционог одржавања куће са 28 станова, све до 2015. године. Залаже се за увођење професионалног, плаћеног председника кућног савета јер „млади неће то да раде”. Сматра да је наш закон о становању преузак. Бори се за усвајање свеобухватнијег, попут словеначког, рађеног ради њиховог лакшег уласка у ЕУ који је својевремено прихваћен и у Стразбуру.

Он је тај исти закон, допуњен властитим искуством, још пре 12 година однео у српско Министарство урбанизма. Службеници су га проучили, а затим вратили  Голчнику с речима: „Ми ово не бисмо могли да применимо ни у наредних 300 година”. Осамдесетогодишњак доказује супротно, ударнички радећи и око зграде.

– Од јуна до децембра, од липе до брезе, Руди сам скупља лишће и чисти два хектара дворишта. Чека да се мајке са децом повуку из парка па купи папириће које су тамо оставили. Хулигани нам пале канте, разбијају клупе које он набави, али Руди зна надлежне у свим јавним предузећима. Ни за 150.000 динара месечно нико не би чинио што он ради за нас, а он не само да несебично даје себе већ улаже и доста сопственог новца – објаснио је комшија Павле Арсеновић.

Драгана Јокић-Стаменковић

-----------------------------------------------------------

Ходник претворио у галерију

Некадашњу смећару у сутерену Руди Голчник је претворио у просторију за састанке кућног савета. Канализационе цеви оживео је бојама, неравни бетонски под застро је итисонима, а сто око којег се окупљају украсио је цвећем. Ходници су пуни саксија, а својевремено су били прекривени теписима. Тапете, које су још 1978. залепили на сва улазна врата, и даље су имуне на мрље, док гумени отирачи на степеницама и после три деценије нису излизани. На сваком спрату уз гелендере, које Руди гланца петнаестодневно, стајала је велика пепељара. Сада је остала само у приземљу везана ланцем, али не за опушке јер станари овде поштују закон, него за рекламни материјал. Зидови су и даље украшени сликама. Јединствену поставку у миљаковачкој ходник-галерији Рудолф је недавно и тематски осмислио, па је међуспратове украсио искључиво сликама Београда.

-----------------------------------------------------------

Дечји кућни савет

Од 1978. године зграда је четири лета узастопно проглашавана за најчистију у Раковици, док Рудолф Голчник није замолио надлежне да признања поделе и другима. У то време председник је основао и Дечји кућни савет, један од првих у граду. Испоставило се да су чланови, од шест до 12 година, и те како дорасли задатку, јер наредних 15 година нико није бацио жваку, жврљнуо или огребао зидове ходника.

Већина малих чуваркућа се одселила, савет је расформиран, али је традиција коју су посејали између реда степеница и саксија са цвећем остала.