Domaćin i duša petospratnice 43 godine

Najstariji i najmarljiviji čuvarkuća u gradu je osamdesetogodišnji Rudolf Golčnik. Ovo „zvanje” dobio je zahvaljujući primernoj požrtvovanosti u rukovođenju zgradom u Čelebićkoj ulici broj 10, na Miljakovcu. Od useljenja, već 43 godine, obavljao je dužnost sekretara, a potom i predsednika kućnog saveta. Vodi računa o svakom kutku u petospratnici i oko nje. Belina fasade izdaleka izdvaja zdanje od vršnjakinja u okolini, pa ne čudi što su stanovi u njoj skuplji i do 300 evra po kvadratu.

Uredne staze, dvorište i novo dečje igralište pokazuju da o njima već dugo brine domaćinska ruka. Zidove hodnika Rudolf kreči uz pomoć samo jednog majstora na svakih tri, četiri godine. Čak i najmlađi stanari poštuju njegov trud – na zidovima nema nijedne žvrljotine. Pre tri leta uz molera je, bez ikakvih skela, iz stanova osvežio i celu fasadu petospratnog zdanja. I vodovi za kablovsku televiziju uredno su podvučeni pod metalnu masku između stepenica, koje blistaju kao da su juče napravljene i da njima niko ne hoda.

Ne čudi onda što su o njemu dnevne novine one velike Jugoslavije objavljivale obimne članke, a 1978. priča o Rudolfu Golčniku osvanula je na naslovnoj stranici „Ekspres Politike”, pod naslovom „Zgrada lepša nego apoteka”.

I „grafit majstori” uvažavaju ovu petospratnicu i na njoj ne ostavljaju svoj „autorski pečat”. To fascinira susede, pa kada naiđu pored zdanja na broju 10 zapitkuju stanare u čemu je njihova tajna.

– Traže od nas pelcer, a ja im kažem da nabave jednog Slovenca. Sumnjam da i u jednoj zgradi u Beogradu postoji neko sličan našem Rudiju – ponosno ističe komšija Milorad Poznanović, objašnjavajući da je Golčnik Slovenac po rođenju, ali Beograđanin u duši.

Oficir JNA, inženjer farmacije, psiholog, a izuzetno skroman, jedva je prihvatio da govori za novine, kao što je svojevremeno odbijao poziv da stane na čelo kućnog saveta. Sada te funkcije, kaže, ne može da se oslobodi. Već 15 leta traži otpust, ali komšije ignorišu taj zahtev i govore: „Ti si naš drug Tito, doživotni predsednik”. Kada na sastancima stanara Golčnik pomene pitanje svoje smene komšije baš tada utvrde da za glasanje ne postoji kvorum. I dok gaji nadu da će uskoro obaviti primopredaju dužnosti, ne prestaje da misli na budućnost. Čekajući naslednika na čelu zgrade sastavio je detaljan plan investicionog održavanja kuće sa 28 stanova, sve do 2015. godine. Zalaže se za uvođenje profesionalnog, plaćenog predsednika kućnog saveta jer „mladi neće to da rade”. Smatra da je naš zakon o stanovanju preuzak. Bori se za usvajanje sveobuhvatnijeg, poput slovenačkog, rađenog radi njihovog lakšeg ulaska u EU koji je svojevremeno prihvaćen i u Strazburu.

On je taj isti zakon, dopunjen vlastitim iskustvom, još pre 12 godina odneo u srpsko Ministarstvo urbanizma. Službenici su ga proučili, a zatim vratili  Golčniku s rečima: „Mi ovo ne bismo mogli da primenimo ni u narednih 300 godina”. Osamdesetogodišnjak dokazuje suprotno, udarnički radeći i oko zgrade.

– Od juna do decembra, od lipe do breze, Rudi sam skuplja lišće i čisti dva hektara dvorišta. Čeka da se majke sa decom povuku iz parka pa kupi papiriće koje su tamo ostavili. Huligani nam pale kante, razbijaju klupe koje on nabavi, ali Rudi zna nadležne u svim javnim preduzećima. Ni za 150.000 dinara mesečno niko ne bi činio što on radi za nas, a on ne samo da nesebično daje sebe već ulaže i dosta sopstvenog novca – objasnio je komšija Pavle Arsenović.

Dragana Jokić-Stamenković

-----------------------------------------------------------

Hodnik pretvorio u galeriju

Nekadašnju smećaru u suterenu Rudi Golčnik je pretvorio u prostoriju za sastanke kućnog saveta. Kanalizacione cevi oživeo je bojama, neravni betonski pod zastro je itisonima, a sto oko kojeg se okupljaju ukrasio je cvećem. Hodnici su puni saksija, a svojevremeno su bili prekriveni tepisima. Tapete, koje su još 1978. zalepili na sva ulazna vrata, i dalje su imune na mrlje, dok gumeni otirači na stepenicama i posle tri decenije nisu izlizani. Na svakom spratu uz gelendere, koje Rudi glanca petnaestodnevno, stajala je velika pepeljara. Sada je ostala samo u prizemlju vezana lancem, ali ne za opuške jer stanari ovde poštuju zakon, nego za reklamni materijal. Zidovi su i dalje ukrašeni slikama. Jedinstvenu postavku u miljakovačkoj hodnik-galeriji Rudolf je nedavno i tematski osmislio, pa je međuspratove ukrasio isključivo slikama Beograda.

-----------------------------------------------------------

Dečji kućni savet

Od 1978. godine zgrada je četiri leta uzastopno proglašavana za najčistiju u Rakovici, dok Rudolf Golčnik nije zamolio nadležne da priznanja podele i drugima. U to vreme predsednik je osnovao i Dečji kućni savet, jedan od prvih u gradu. Ispostavilo se da su članovi, od šest do 12 godina, i te kako dorasli zadatku, jer narednih 15 godina niko nije bacio žvaku, žvrljnuo ili ogrebao zidove hodnika.

Većina malih čuvarkuća se odselila, savet je rasformiran, ali je tradicija koju su posejali između reda stepenica i saksija sa cvećem ostala.