Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Генетска предиспозиција

Генетска предиспозиција
Није неваспитан, само много жури

Деца која пате од поремећаја пажње с хиперактивношћу (АДХД) не ремете наставу нити узнемиравају своје суседе зато што су неваспитана. Они су, највероватније, производ генетског дефекта који погоршава анархична околина, сматрају британски научници са универзитета у Велсу.
АДХД није резултат лошег васпитања, сматрају они. Потребна је генетска предиспозиција и хаотично окружење да би се симптоми испољили, тврде научници.
Истраживање спроведено у оквиру овог универзитета показало је да родитељи деце која пате од АДХД-а, а који су и сами патили од истог поремећаја, имају бољи однос са децом од здравих родитеља који имају хиперактивну децу.

Професор Ерик Тејлор с британског института за психијатрију тврди да АДХД у најблажем облику погађа пет одсто деце широм света, али је он препознат или превише или недовољно.

У Великој Британији овом поремећају се не придаје важност, док се у САД то обавезно предијагностикује и превише лечи.

У свом најакутнијем облику овај поремећај познатији је под именом хиперкинеза, а они који пате од њега су непажљиви, преактивни и импулсивни.

Ипак, најгоре је када је ова болест скривена. Она се онда не лечи и изазива четвороструки ментални поремећај у зрелом добу. То не узрокују један ген већ њих неколико, а њихово истраживање је у зачетку.

Како је изјавио Тејлор, истраживање је показало да постоје уочљиве разлике у мозгу оболелих од АДХД-а. Он указује да се то огледа у томе што су подручја мозга која утичу на самоконтролу мања код оних који пате од АДХД-а, а да ће се код оних који не буду лечени то вероватно претворити у асоцијално понашање или самоповређивање.

Блажи облици хиперактивности могу да буду корисни. Људском друштву ови људи су неопходни јер брзо реагују, али нису баш најбољи у планирању.

Лечење овог поремећаја спроводи се лековима или бихевиористичким психолошким терапијама.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.