Аналитичар кијања

Таман сам на Каленић пијаци, прошлог уторка, руком посегнуо за паковањем као снег белих шампињона, кад нечији прсти бејаху бржи и зграбише ми гљиве испред носа. Окренух се и погледах у тог дрског човека. Нисам могао да верујем својим очима – тај безобразник бејаше Милорад, колега с којим сам годинама делио канцеларију и некако смо у исто време остали без посла. Обојица се истински обрадовасмо овом ненаданом сусрету. Склонисмо се у страну и прво што га упитах било је да ли нешто ради.

– Имам одличан посао и високу плату. Постао сам аналитичар кијања при Институту за скупо убијање досаде – пожури да ми саопшти новост.

– Аналитичар кијања!? Досад сам знао да постоје политички, спољнополитички, економски и војни аналитичари, али видим да су као коров изникли и неки други. Има их у свако доба и у свим медијима. Нисам ни у сну могао помислити да постоји и аналитичар кијања – био сам, благо је рећи, изненађен.

– Знаш ли ти, човече, колико је то одговоран и озбиљан посао. Лако је анализирати кијање с пролећа кад све цвета, па се оно појављује као алергија на полен, амброзију. Али, мајчин сине, треба срочити анализу кијања популације у зимским месецима и зашто се та напаст појављује баш у том годишњем добу. Затим, нужно је утврдити шта стоји иза те опште појаве: да ли је можда непријатељ споља, јер такви још постоје, у ваздух изнад нас испустио којекакве материје да би нам од кијања главе брујале. Морамо обратити пажњу и на пад продуктивности који оно изазива, утицај на потомство... Већ су ме звали из телевизије да будем гост у некој емисији, када ћу нацији саопштити резултате до којих сам дошао – унесе ми се у лице Милорад.

– Добро, добро. Хоћу да ти помогнем. Да би дао тежину својој анализи кијања, молим те, прочитај Чеховљеву причу "Чиновникова смрт", па нека ти она буде доказ да је то ааа-пћиха! истински озбиљна ствар која може да доведе и до трагичних последица – сада се и ја уозбиљих.

– Ух, супер. Ти си прави друг. Можда то моје излагање на телевизији примете и они из САНУ – обрадова се Милорад.

– Стани, има још нешто. Искористи и ово моје искуство. Давно је седело друштво у ресторану "Под липом", у Македонској улици, када је велики песник Брана Петровић, после пете или шесте вотке, почео да кија. Била је то рафална паљба. Лично сам избројао тридесет и три пута да је заредом кинуо. Покушај као стручњак да утврдиш да ли је до тако ланчаног кијања дошло до због сударања стихова у његовој глави, па се његов стваралачки ген побунио и изразио протест кроз серију од тридесет и три аааа-пћиха! – дадох свој допринос Милораду, аналитичару кијања.

Жељан разговора он ме позва да скокнемо до оближњег ресторана "Каленић", да тамо упознам још неке његове колеге. Они у тој кафани имају сто резервисан само за њих.

Милорад ме заиста упозна са Софронијем, аналитичарем преједања, и са Живојином, аналитичарем даривања. Кад седосмо и обрнусмо неколико тура ова двојица ме скопаше као медијума, да ме увере у значај њихових истраживања.

– Знаш, пискарало, није лако открити узроке у човеку који га гоне на даривање. Зашто човек воли да поклања? То је тако дубоко запретено у свакоме од нас, да на том проблему радим пуне три године. Кад довршим студију резултати ће бити епохални. Човек ће коначно морати да се суочи са самим собом и својим другим "ја" које га наводи на неконтролисано трошење пара, а то опет угрожава стандард сваког друштва, па и нашег – говорио је Живојин, док ме десном руком, пребаченом преко мојих плећа, стезао из све снаге.

Буљим у Софронија дебелог као буре и погледом тражим помоћ од њега, како би ме ослободио Живојиновог "братског" стискања.

– То што нас тројица анализирамо све је у вези са човеком и његовим скривеним поривима. Ето, ја као аналитичар преједања морам дубоко да зароним у себе, да бих из своје утробе извукао суштину – постојање апетита. Зашто човек има апетит и може ли он без њега да живи? Да ли је неопходно да откријемо средство за његово уништење? Видите, на томе се заснива мој рад који ће, надам се, једног дана бити предмет расправе и Нобеловог комитета. Зато су ми потребна нова финансијска средства. Оних десет милиона динара сам потрошио само на почетна истраживања. Потребно ми је десет пута више пара како бих дошао до циља. Ја га видим, он се у даљини назире – посматрао ме је Софроније кроз прорез на очима утонулим у меснатој глави.

Тада се Милорад сети да ми нешто предложи. Рече, да би добро било да им се и ја придружим, да ћу имати високу плату, без одређеног радног времена, могу и код куће да думам и анализирам чињенице, да ћу од њих добити најбоље препоруке за пријем у Институт за скупо убијање досаде. Само у једном не могу да ми помогну – у избору области коју ћу да анализирам. Ту ја морам да одлучим.

И као да је неко све ово слушао са стране, па ми тај шапну истог трена предлог с којим сам изашао пред славне аналитичаре.

– С великим одушевљењем прихватам ваш предлог. Мој избор ће бити област која ме одавно мучи. У ствари, откако сам са вињака прешао на пиво. Желим да постанем аналитичар надимања! Зашто долази до надутости стомака после много попијених кригли пива и да ли у ублажавању тих тегоба може помоћи ким, а да не загадимо ваздух. Знам да смо деци, док су била бебе, давали ким да би им ублажили стомачне тегобе. О томе желим да говорим у медијима. Дајте ми фонд, високу плату, проходност на телевизији и ја вас нећу обрукати – овим говором пуним самопоуздања и вере у боље сутра одушевио сам нове колеге и они ме чврсто загрлише.

Столу резервисаном само за аналитичаре додаше још једну столицу.