Научник из пете димензије

Наука може да постави границе знању,
али не би смела да поставља границе машти
Бертранд Расел

Научници двојако стижу до властитих увида: "стазом слонова" или "кроз пустињу и прашуму".Крупног стаса, његошевске браде, веселих црних очију и исте боје косе која је, добрим делом, напустила теме, др Ђуро Коруга, професор на Машинском факултету у Београду, на самом измаку шесте деценије машта да одгонетне последњу космичку тајну. Када га упознате, јасно је да је другачијег соја – сањар, занесењак, дечачки радознао. Ускоро му излази књига необичног назива – "Класична, фрактална и квантна механика", у којој трага за одговорима на најтајанственија питања космоса, човека и свести.

• Ко сте, шта сте, одакле сте?

– На овај свет дошао сам 1947. у селу Фркашићу у Лици. Много сам путовао по свету, а и у машти. Припадам истраживачима који не ходају утабаним стазама, себе сматрам једном од многих душа "изгнаних из раја". Зашто? По закону великих бројева тако је испало "бацањем коцкица" с којима се "драги Бог" не коцка! Чудно, зар не? Одакле сам? Дошао сам из пете димензије, као сви остали.

• Због чега сте записали и обелоданили 25 својих снова?

– Записао сам их више, али сам у исповедним белешкама "Свест снова" објавио 25. Навео сам неколико који су ми помогли да одгонетнем поједине загонетке у науци; уосталом тако је Дмитриј Иванович Мендељејев, поред многих других научника, малтене сањао своје епохално откриће – Периодни систем елемената.

• Који је имао најпресуднију утицај?

– Сви који су се тицали Сунца, а можда је најупечативљији с "два сунца" из 1978. Видео сам их изнад родног места: једно је стајало на истоку, друго се кретало са запада према истоку. Помислио сам да ће се нешто важно десити када се додирну, ништа се није догодило. На моје изненађење, сунце са запада је наставило да се креће и када се потпуно поклопило са сунцем на истоку, блеснула је муња и ударила у један врх. Све се претворило у заслепљујућу светлост–таму. Чуо сам глас: Угљеник, 13,18,2 пута 24, 2 прелази у 3.

У то време радио сам на енергетско-информационом односу човек–машина. Сва научна и технолошка достигнућа су упућивала на силицијумску микроелектронику, тада у успону, а ја сам подсвесно знао да материјал треба да буде угљеник. Посветио сам се молекуларној биологији и од мноштва склопова на темељу угљеника "изабрао" микротубуле (цевчице пречника 24 нанометра) и клатрин (сфере пречника око 84 нанометра; нанометар је милионити део милиметра).

На Универзитету Аризона, 13 година касније, у руци сам држао угљеник који је потпуно одговарао клатрину и сазнао да је јапански научник вештачки створио (синтетизовао) наноцевчице од угљеника. Исток и запад су се додирнули, а ништа се нарочито није збило. Потом сам дознао да су двојица Јапанаца још 1968. открили клатрин и показали да је састављен од петоугаоника и шестоугаоника. Као молекул угљеник са 60 атома (C₆₀), фудбалска лопту на коју увелико подсећа, први пут синтетизован 1985. у САД. Тачно 18 година после сна дотични тим добио је Нобелову награду, а мени су у тој земљи прихватили патент за складиштење нуклеарног отпада. А 24 године након сневања остварио сам два нанотехнолошка решења на темељу истог молекула: нанохармонизујућу твар за примену у медицини и козметици и хармонизујућу светлост. Шта значи 2 прелази у 3, још ми није потпуно јасно, а у сну је то било нешто веома важно.

• У једном сте, чак, предсказали властиту смрт – 2026. године?

– Снови су "наговестили" да ћу стање "постојања" доживети у Канади, и стварно сам то уснио 1977. у Торонту. На столу је стајала хартија са исписаним бројем 0,6180343, до четврте децимале тачно решење закона "златног пресека". Кућа у којој сам рођен носила је број 79, а наша физичка постојаност дата је организацијом хемијских елемента, при чему је "златни пресек" одређен оним с редним бројем 79.

• Пре неколико година сте усталасали научно мњење да је "Велики прасак", у којем је настао Универзум, преображај једних простора у друге, иако ова тврдња противречи владајућој теорији?

– Знам, па шта? Многе тврдње у историји су противречиле важећим теоријама тога времена, а касније су се показале тачним. Искрено се надам да ће тако бити и с мојим исказом. Верујем у математику и законе природе (Matematica naturalis); ако су они тачни, оно до чега сам дошао има смисла – пре или касније биће схваћено и прихваћено.

• Да ли је Универзум настао или одвајкада постоји; знамо ли ко су му "мајка" и "отац", ако је рођен у Великом праску?

– Ништа не настаје, нити нестаје; све се преиначава из једног облика и стања у друго. Светови свих димензија су само преображај садржаја из нулте димензије, осим димензије један. Да би светови, па и овај наш физички, тродимензионални настали морају бити "оплођени" димензијом један. При настанку тродимензионалног простора аутоматски настаје и обрнути пар, "негативни" дводимензионални простор. Примећујете да димензија нула има својство "женског принципа", а димензија један "мушког принципа"; тродимензионални простор представља наше "тело", а петодимензионални наш "ментални свет". Нову науку која узима димензију нула за полазни садржај називамо фрактална механика.

Наш Универзум је "мајка" димензија нула, а "отац" димензија један. Шта су то маса и време и како су настали? Време није четврта димензија, како се мисли, већ је са светлошћу као испољеном појавом пете димензије у тродимензионалном простору, сачинилац четврте димензије. Светлост и време дају четврту димензију.

• Нобеловац Лион Ледерман каже да су закони природе постојали и пре него што је почело време; јер да нису, не би се ништа ни могло почети?

– Свакако. Све је, па и закони природе, информационо дато у димензијама нула и један. За време је одговорна димензија нула, у којој су претходно садржани закони природе и сви могући сценарији. То се може математички показати, за сада не и експериментално доказати. Када то људски род буде у стању, а верујем да хоће, постаћемо "богови".

• Зашто људи виде само три, а живе у петодимензионалном космосу? Где су преостале две скривене?

– Ако је Универзум са становишта масе, енергије, информације, организације и управљања оптимално устројен, тада је он петодимензионалан. Уколико није, може бити ма које димензије, осим нула и један. Наш "ментални свет" којим гледамо спољни је петодимензионалан  (као и светлост), али га преко димензије нула видимо као тродимензионалан. Када заспимо у нашем бићу "волшебно" постаје преовлађујућа димензија један, а не нула, и ми смо у "тами". Само кроз снове "ментални блескови", некада као стварна стања, а чешће као "симболи" продиру из димензије нула. Где су остале две? У нама и око нас. Ми их гледамо, али их "не видимо"! Четврта димензија је јединство времена и светлости; другим речима, "покретна слика вечности", промена стања и кретање тела у тродимензионалном простору, пресликаних из димензије нула. А пета? Она је је најмање што може да постоји у нашем Универзуму (сфера Планкове дужине), толико моћна да спаја "бесконачно мало" и "бесконачно велико".

• Остане ли ишта иза нас када умремо, осим гомилице костију?

– Што се тиче "менталног света" остаје квантно-холограмски запис који се урезује у петодимензионалну матрицу природе, тако што тело постаје лакше за око четири грама, ослобађајући кодирани енергетско-информациони садржај нашег бића или оно што се назива "душа". Да ли ће се ослобођени садржај преобразити и "протунеловати" као чиста информациона бит у димензије нула и један или ће остати у петодимензионалном физичком Универзуму као енергетско-информациони садржај, а одатле поново "пасти" у тродимензионални простор, зависи од закона великих бројева и "бацања коцкица", али не у димензијама нула и један.

• Знате да  закон "златног пресека", на који се непрестано позивате, није општеприхваћен међу научницима?

– У школским уџбеницима га нећете наћи, а у савременој научној литератури понегде, иако минулих година све чешће. Закон "златног пресека" најбоље уређује (хармонизује) однос делова и целине једног и више истородних или разнородних система. Природа га је скривала од нас, мада су стари Египћани према овом начелу правили пирамиде, антички Грци архитектонска и уметничка дела. И дан-данас врхунски уметници, песници и књижевници несвесно, а неки и делимично свесно, усклађују своја остварења са "златним пресеком". То су урадили Хомер, Данте, Шекспир, Гете, Пушкин, Толстој, Његош и други.

• Како се десило да будете првопотписани на првој књизи у свету посвећеној чудесном молекулу угљеника 60, убрзо пошто је откривен и описан?

– То је тако када се "сложе коцкице". Дошао је глас до једног од уредника у чувеној издавачкој кући научне литературе "Елсавир" да нешто радимо са угљеником 60 који је само три месеца пре тога проглашен за молекул године у цењеном часопису "Наука" (Science). Ми смо те 1992. били у узлету у молекуларној електроници и нанотехнологијама, на Машинском факултету имали смо опрему помоћу које смо посматрали распоред атома у материјалу. У априлу смо га први снимили и показали како изгледа. Мало среће, смела визија, добри истраживачи, врхунска опрема и подршка задужених за науку.

• Вас цитира један од највећих математичара и физичара, Роџер Пенроуз, који каже да истовремено постоје три света: идеја (Платонов или чисте математике), физички (класично-квантни механички објекти) и ментални (квантно-класичне појаве)?

– Да, и мислим да је то једна од бриљантних идеја из прошлог века.

-----------------------------------------------------------

Безбедно али скупо

Патент др Ђуре Коруге у САД (број 5,640,705 од 17. јуна 1997), први из наше земље и један од првих у свету, најбезбеднији је, вервоатно, начин складиштења радиоактивног материјала, а заснива се на својствима угљеника 60. Поступак је скуп, зато још није у примени. Разматрале су га државне агенције за одлагање атомског отпада САД, Јапана и Јужне Кореје, али га нису прихватиле због високих трошкова.

-----------------------------------------------------------

Тата с две косе

Наш саговорник има четворо деце (кћерку и три сина), најмлађи Урош (ђак првак који воли шах и пливање) потиче из другог брака. Када је имао три и по године, једном је мајци Лидији љутито узвратио да је тата леп и да има две косе (опаска се, наравно, тицала професорове проћелавости).

Најстарији Игор (1974) ожењен је, има ћерку, живи у САД и један је од водећих инжењера у компанији "Еплајд бајосистемс". Средњи Горан (1979) инжењер је и сувласник компаније за маркентинг и финансијско инжењерство у Београду. Школовао се у САД, вратио да живи у Србији; ожењен је и има сина. Кћи Маја (1984) живи и ради у Аустралији, завршила Русо Институт за технологију и бави се маркентингом.

Супруга др Лидија Матија је виши научни сарадник на Машинском факултету и експерт Европске уније за нанотехнологије. Сада истражује и осмишљава нанокозметичке и наномедицинске производе.