Омаж Саши Марковићу Микробу

Заједнички пројекат Музеја савремене уметности и „Ремонта”, независне уметничке асоцијације „Збогом андерграунд: Саша Марковић Микроб”, представља омаж овом прерано преминулом уметнику, у виду ретроспективе, која се отвара вечерас у 19 сати, у Салону МСУ, тематске изложбе „Приче из аутомата”, на програму од 17. фебруара и пратеће монографије.

У Салону ће бити представљени изабрани Марковићеви радови из свих циклуса и подручја његовог уметничког деловања, укључујући фанзине, радове из фото-аутомата, цртеже, маске, фото-документацију перформанса, акција и изложби, видео-радове, ауторске омоте за музичке дискове и инсталације. Поставку, чији је кустос Дејан Сретеновић, прате и Марковићеви искази из интервјуа, ауторских текстова и предавања.

У галерији „Ремонт”, чији је један од оснивача био Марковић, биће изложене фотографије које су настале крајем 80-их и почетком 90-их година у београдским аутоматима за фотографисање. На каишевима аутомат-фотографија и њиховој полеђини забележене су најразличитије ситуације и ликови, преко бројних јавних личности, па све до случајних пролазника.

Саша Марковић Микроб (1959–2010), познат и као Мексиканац, Младожења, Бамбус и Ганеша, био је визуелни уметник, новинар, радијски водитељ, друштвени радник. По мишљењу критике, био је самосвојна појава на домаћој уметничкој сцени, уметник који је своју продукцију базирао на шест принципа којих се придржавао током целе каријере: уметност мора бити наративна, свима приступачна, забавна и смешна, доследна, локално оријентисана и произведена јефтиним средствима.

Студирао је југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филолошком факултету у Београду. Уметношћу се бави од 1985. године, када почиње да се фотографише у фото-кабинама, а на уметничку сцену ступа почетком деведесетих, када своја дела почиње да излаже у галеријама.

Самостално и групно излагао је на већем броју изложби и манифестација у земљи и иностранству, извео је педесетак перформанса, водио уметничке радионице, држао предавања и презентације, сарађивао са другим уметницима, уметничким колективима и режисерима (Лед арт, Шкарт, Миxуп, Јанко Баљак, Иван Марков, Ера Миливојевић, Милица Томић, Томислав Готовац и др.).

Његова уметност је самоникла, рођена у миљеу београдске субкултуре у којем се кретао, али је истовремено снажно пристајала уз теме и преокупације света савремене уметности у који је ступио почетком деведесетих и током читаве каријере у њему активно партиципирао као учесник бројних значајних изложби, манифестација и догађаја. За Марковића је уметност пре свега била облик социјалне комуникације, дружења, умрежавања и даривања, начин бивања у свету и сталног тражења властитог места у њему.