Штедња за Пентагон

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У мерама штедње изнуђеним новим фискалним реалностима – буџетским дефицитом – америчке оружане снаге ће своје трошкове у идућих 10 година смањити за 485 милијарди долара од првобитно планираних, што подразумева и редуцирање броја војника за око 100.000.

Упркос томе, трошкови Пентагона остају далеко највећи на свету. Буџет за фискалну 2013, који се овде већ увелико планира, предвиђа 525 милијарди за Министарство одбране, плус 88 милијарди за ратне операције у Авганистану (ирачки рат је званично окончан крајем децембра). Буџет је и даље већи од оног од пре 11. септембра 2001, а војни трошкови су чак за 46 одсто изнад оних у завршници хладног рата, 1988.

Образлажући ове промене на конференцији за новинаре у Пентагону, секретар за одбрану Леон Панета и начелник Здруженог генералштаба генерал Мартин Демпси позвали су се на нову одбрамбену стратегију коју промовише председник Барак Обама: снаге које су малобројније, али технолошки савршеније и покретније.

Та стратегија подразумева веће присуство у азијско-пацифичком региону, у функцији противтеже растућем утицају Кине, али и довољно снага да Америка остане главни војни фактор и у региону Блиског истока, где се конфронтира са иранским нуклеарним амбицијама.

Због тога ће морнарица задржати свих 11 носача авиона који су данас оперативни, мада ће раније од првобитно плана бити расходовано седам крстарица. Штедња подразумева и померање рокова за набавку нових бродова, укључујући и подморнице нове генерације.

Из ваздухопловне флоте повлачи се више од 20 карго транспортера Ц-5А и 65 најстаријих Ц-130.

Највеће смањивање људства биће у копненој војсци, чија ће бројност са данашњих 547.000 бити сведена на 490.000 до 2017. То подразумева и повлачење две оклопне бригаде – око 10.000 војника – из Европе.

Број маринаца – снага које су пре свега намењене интервенцијама у иностранству – редуцира се са садашње 202.000 на 182.000, који ће и даље бити многобројнији него пре 11. септембра.

О евентуалном смањивању нуклеарних потенцијала расправљаће се накнадно, али је поручено да основна „тријада” нуклеарних снага: базирање ракета са атомским главама на копну, мору и у ваздуху, у сваком случају остаје.

Одбрамбени буџет се преобликује у деликатним политичким околностима, на почетку изборне године, у којој Обамини противници, републиканци, настоје да му пронађу слаба места, па су прве реакције из њиховог табора – изјава сенатора Џона Мекејна (председничког кандидата из 2008.) – негативне, са аргументима да се на овај начин смањују америчка моћ и утицај.

Републиканци су међутим свесни да је спољна политика Обамина јача страна, као да је и његов рејтинг као одлучног и успешног врховног команданта веома висок.

М. Мишић

-----------------------------------------------------------

Клинтонова „уморна од политике”

Вашингтон – Шефица америчке дипломатије Хилари Клинтон, која је један од најпопуларнијих политичара у земљи (њен рејтинг је знатно већи од Обаминог), изјавила је да је „уморна од политике”, и да у евентуалном другом мандату садашњег председника неће бити ни на садашњем месту нити у некој другој улози у његовом тиму. „На дужности ћу остати све док председник не постави неког другог”, изјавила је, како преносе медији, на интерном скупу у Стејт департменту.

Упркос демантијима, у оптицају је међутим и даље теорија по којој ће она и потпредседник Џо Бајден ове године заменити места – да ће Клинтонова бити кандидат за потпредседницу – што би, према проценама, знатно повећало шансе демократа да задрже извршну власт. Као државна секретарка за спољне послове, Клинтонова не може да учествује у изборној кампањи, нити да се меша у унутрашњу политику.

М. М.