Дух Дракуле на продају

Од нашег дописника
Букурешт, 11. јануара – Прича изгледа невероватна, али је потпуно истинита. Чувени трансилвански замак Бран, који потиче из 14. века, није припадао (после свих историјских перипетија) румунској држави, већ "тврђави Брашова", тј. био је друштвена својина. Године 1920. брашовски градски оци га дају на поклон краљици Марији, супрузи краља Фердинанда Хоенцолерна, у знак захвалности за њену "храброст испољену у Првом светском рату". Ова га пак тестаментом оставља у наслеђе својој ћерки, принцези Илеани, рођеној сестри некадашње југословенске краљице Марије Карађорђевић.

Од принцезе Илеане право на замак прелази на њеног сина Доминика Хабзбург-Лотрингена и ћерке Марију Магдалену Холћансен и Елисабет Зандхофер. Ово последње право наслеђа неки сада оспоравају и наводе да се принцеза Илеана замонашила и тако одрекла свега овоземаљског, дакле и замка. Око тог правног аспекта избиле су жустре полемике.

Импозантан замак Бран постао је познат у свету када се о њему пронела фама да је међу његовим зидинама некада живео чувени трансилвански гроф Дракула, проглашен за највећег светског вампира. Све је потекло од Брам Стокеровог историјски незаснованог романа, који је доживео невиђени успех на западу и о Дракули створио цео мит.

Све је то учинило да је замак Бран, који су у међувремену комунисти национализовали и уз озбиљне инвестиције одржавали, постао један од најпосећенијих румунских музеја. Измишљени Дракула и крваве приче о њему привлачили су овамо на стотине хиљада туриста са свих меридијана света, жељних да доживе јака осећања. Овде су снимани хорор филмови, приређивани балови у сенци слепих мишева, људских скелета и "госпође у црном" са оштром косом на рамену.

Године 2001. породица Хабзбург, расута по Европи, захтева од румунске државе да јој сходно новим законима о реституцији врати замак и огромно имање око њега. Пристаје да уместо "реституције у натури" прими новчано обештећење од 25 милиона евра. С тим да замак и даље служи као музеј националне вредности.

Међутим, када је 2006. поново узела у руке кључеве од замка, породица плаве крви нагло мења став. Сада тражи за замак целих 60 милиона евра. И ту почиње права заврзлама. Министар културе Адријан Јоргулеску, чији су потчињени до сада водили бригу о Музеју Бран, тврди да је цена "надувана" и каже да би он дао највише 15 милиона. Срачунати хабзбурговци, који су по закону обавезни да прво понуде држави замак на откуп, одлучују се да га понуде општини Бран, односно брашовској регији. Ова је, наводно, веома заинтересована за такав привлачан туристички објекат, али нема толико пара. Траже се и налазе неке рачунице. Брашовско окружно веће проналази неку аустријску банку од које ће узети кредит и купити замак у рате, у ствари под лизинг. Даће на на почетку три милиона евра, а да касније рате исплаћује компанија која на себе преузме пословање са "туристичком меком Бран". Овдашњи медији су већ саопштили да се јавила једна стручна аустралијска компанија.

Ових се дана око Брана замотава право врзино коло. Штампа је пуна написа о томе "како је румунска држава проћердала Дракулин замак". "Од сада па дуго време надаље остаје прича са поруком репрезентативном за румунску транзицију" – пише утицајни "Гандул".