Темељац у јануару

Специјално за "Политику"
Скопље, јануара – У Скопљу су у току завршне припреме за почетак изградње зграде Народног позоришта, идентичне оној која је срушена у катастрофалном земљотресу 1963. године а у свести старијих Скопљанаца остала урезана као непоновљива архитектонска и духовна знаменитост. Министарство за културу Републике Македоније обавило је све неопходне припреме и усвојеном одлуком одагнало све неспоразуме и контроверзе које су пратиле стару идеју да се та знаменитост града на Вардару оживи. Према последњим информацијама, камен-темељац биће постављен до краја јануара. Таква одлука је наишла на једнодушно одобравање овдашње јавности, али има појединаца који су, оптерећени историјатом те грађевине и институције, против њеног "плагирања".

Зграда позоришта, која је пуних 36 година красила центар, грађена је од 1921. до 1927 године, када је и свечано уметницима дата на употребу. У позоришним хроникама је записано да се то догодило "ванредним залагањем и личним ангажовањем Бранислава Нушића", који је у три наврата био на челу те институције.

Ваља подсетити да је до усељења у то велелепно здање, Народно позориште два пута страдало од подметнутог пожара и да је његова активност у културној јавности Македоније после Другог светског рата прећуткивана. Разумљиво јер је, заузимањем власти Краљевине Југославије у Београду, између осталог имало и улогу ширења српског језика и културе међу живљем у тадашњој Вардарској бановини.

У тој чињеници треба тражити и напред поменути отпор одлуци да нова позоришна зграда буде идентична оној из 1927. године. Но, превагнуло је мишљење да треба занемарити националне и идеолошке предзнаке, пре свега јер је позориште уткано у културну традицију македонског народа. Јер, позориште је било и институција на чијим су "даскама" промовисани македонски језик и драмска, и не само драмска дела писана на македонском народном језику.

Уосталом, баш у Народном позоришту "Краљ Александар Први", како се звало пре Другог светског рата, у Скопљу су од 1936. до 1940. године премијерно изведена драмска дела класика македонске књижевности – "Печалбари" Антона Панова (1936), "Чорбаџи Теодос" Васила Иљоског (1937), "Парите се отепувачка" (1938) и "Антица" (1940) Ристе Крлеа.

Захваљујући посебном залагању донедавног министра културе, познатог македонског позоришног прегаоца Благоја Стефановског, али и чврстој решености нове власти да са обећања пређе на дела, зграда чувеног Народног позоришта васкрснуће у облику у којем је Скопљанцима била прирасла за срце. Дајући своју сагласност обнови, руководство скопске општине Центар на челу са градоначелником Виолетом Аларовом, одлучило је да нову грађевину ослободи комуналних дажбина.

Занимљиво је да ће по истом обрасцу бити обновљен Официрски дом, вероватно најлепша барокна грађевина у Скопљу, чије фотографије красе канцеларије културних институција, и Народна банка, објекти који су до земљотреса Скопљу давали изглед савремене метрополе. За разлику од позоришта, оне ће имати другу намену. Споља ће бити идентичне првобитном изгледу, а унутрашњост прилагођена потребама града и државе.

Према пројекту за уређење централног градског подручја Скопља, чији су аутори архитекте Виктор Пајвански, Мишко Ралев и Зорица Постолска, овим ће здањима "друштво" правити мали амфитеатар и модеран трговачки центар затвореног типа. Биће тако укомпоновани да заједно са Каменим мостом чине складну архитектонску целину.

Ако све буде текло према плану који су парафирали представници власти, архитекти и грађевинари, до краја 2010. године Скопљу ће бити враћен некадашњи сјај, чему се иначе искрено радују и они коју су га видели само на фотографијама.