Фамилије у дуговима

Када неко од чланова породице изненада премине, фамилија од збуњености и великог шока често не зна шта све треба да уради да би се покојник на достојанствен начин сахранио. Углавном се сви растрче на све стране да набаве неопходне папире, организују и подмире трошкове погреба. Будући да мали број људи има у сламарици већу уштеђевину, многи су принуђени да позајме новац за ову намену од пријатеља или подигну кредит у банци, у нади да ће дуг моћи да врате чим од државе добију надокнаду. Некада је то била пристојна сума новца, јер су се паре добијале и из пензионог и из здравственог осигурања. Пре годину дана, међутим, укинуто је право на накнаду у Републичком заводу за здравствено осигурање. Не знајући за ову новину, велики број читалаца нашег листа пожалио нам се да није знао за ове промене и да се непријатно изненадио када је схватио да чек – неће стићи.

– Народна скупштина је изгласала 2005. године одлуку у којој је изостављена ставка о накнади погребних трошкова. Та одлука се налази у склопу Закона о здравственом осигурању. Међутим, трошкови сахране се и даље подмирују из пензионог фонда – истакао је Владан Игњатовић, из Републичког завода за здравствено осигурање.

Како сазнајемо у ЈКП "Погребне услуге", раније су људи били задовољнији, јер им је добродошао сваки динар, па и онај добијен из Фонда за здравствено осигурање. На пример, уколико би се породици на основу чекова од пензије преминулог исплаћивало око 16.000 динара, из РЗЗЗ-а би добијали додатних 12.000 динара на име рефундације трошкова сахране.

– Сада грађани добијају из ПИО фонда накнаду од 21.424 динара за надокнаду трошкова сахране најближег члана породице. С друге стране, породице приватника од Фонда самосталних делатности добијају 20.754 динара. Те суме су утврђене 1. јануара ове године – истакла је Милица Братић, руководилац Сервиса дежурне службе ЈКП "Погребне услуге".

Међутим, ова цифра није коначна. Младен Коларевић-Главаш, заменик директора ЈКП "Погребне услуге", објашњава да је пракса показала да се четири пута годишње мења износ рефундације трошкова за погребне услуге пензионера. Тако се већ за три месеца може очекивати промена висине накнаде, па уколико не желе да буду "у минусу" грађани морају да буду добро обавештени о ценама опреме неопходне за сахрану покојника.

Најјевтинији ковчег кошта 7.190 динара, од нешто бољег меког дрвета стаје 21.660, а за онај квалитетнији треба издвојити 55.520 динара. Најскупљи ковчег са дводелним поклопцем, такозвани "де лукс", тренутно стаје 91.332 динара, а продавци кажу да и за њега има доста заинтересованих купаца.

За покров од сатена или броката треба издвојити између 3.240 и 4.880 динара, а за крст од 1.000 до 3.045 динара. За оне који се одлуче да кремирају покојника минимум треба платити 15.850, као и за урну – од 2.832 до 19.185 динара. И овде није крај пражњењу џепова ближњих. Просечан надгробни споменик од мермера стаје 50.000 динара, а од гранита 90.000. Ланцу погребних трошкова као да нема краја, јер

фамилија покојника за одржавање гробног места годишње мора да издваја 610, а за одржавање гробнице 2.606 динара.

Када се све ово сабере, а при том дода и плаћање свештеног лица за обављање опела, као и финансирање даће за чланове шире породице после сахране, износ је много виши. Као и минус на текућим рачунима ожалошћене породице, који ће морати да отплаћују најмање годину дана.