Familije u dugovima

Kada neko od članova porodice iznenada premine, familija od zbunjenosti i velikog šoka često ne zna šta sve treba da uradi da bi se pokojnik na dostojanstven način sahranio. Uglavnom se svi rastrče na sve strane da nabave neophodne papire, organizuju i podmire troškove pogreba. Budući da mali broj ljudi ima u slamarici veću ušteđevinu, mnogi su prinuđeni da pozajme novac za ovu namenu od prijatelja ili podignu kredit u banci, u nadi da će dug moći da vrate čim od države dobiju nadoknadu. Nekada je to bila pristojna suma novca, jer su se pare dobijale i iz penzionog i iz zdravstvenog osiguranja. Pre godinu dana, međutim, ukinuto je pravo na naknadu u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. Ne znajući za ovu novinu, veliki broj čitalaca našeg lista požalio nam se da nije znao za ove promene i da se neprijatno iznenadio kada je shvatio da ček – neće stići.

– Narodna skupština je izglasala 2005. godine odluku u kojoj je izostavljena stavka o naknadi pogrebnih troškova. Ta odluka se nalazi u sklopu Zakona o zdravstvenom osiguranju. Međutim, troškovi sahrane se i dalje podmiruju iz penzionog fonda – istakao je Vladan Ignjatović, iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Kako saznajemo u JKP "Pogrebne usluge", ranije su ljudi bili zadovoljniji, jer im je dobrodošao svaki dinar, pa i onaj dobijen iz Fonda za zdravstveno osiguranje. Na primer, ukoliko bi se porodici na osnovu čekova od penzije preminulog isplaćivalo oko 16.000 dinara, iz RZZZ-a bi dobijali dodatnih 12.000 dinara na ime refundacije troškova sahrane.

– Sada građani dobijaju iz PIO fonda naknadu od 21.424 dinara za nadoknadu troškova sahrane najbližeg člana porodice. S druge strane, porodice privatnika od Fonda samostalnih delatnosti dobijaju 20.754 dinara. Te sume su utvrđene 1. januara ove godine – istakla je Milica Bratić, rukovodilac Servisa dežurne službe JKP "Pogrebne usluge".

Međutim, ova cifra nije konačna. Mladen Kolarević-Glavaš, zamenik direktora JKP "Pogrebne usluge", objašnjava da je praksa pokazala da se četiri puta godišnje menja iznos refundacije troškova za pogrebne usluge penzionera. Tako se već za tri meseca može očekivati promena visine naknade, pa ukoliko ne žele da budu "u minusu" građani moraju da budu dobro obavešteni o cenama opreme neophodne za sahranu pokojnika.

Najjevtiniji kovčeg košta 7.190 dinara, od nešto boljeg mekog drveta staje 21.660, a za onaj kvalitetniji treba izdvojiti 55.520 dinara. Najskuplji kovčeg sa dvodelnim poklopcem, takozvani "de luks", trenutno staje 91.332 dinara, a prodavci kažu da i za njega ima dosta zainteresovanih kupaca.

Za pokrov od satena ili brokata treba izdvojiti između 3.240 i 4.880 dinara, a za krst od 1.000 do 3.045 dinara. Za one koji se odluče da kremiraju pokojnika minimum treba platiti 15.850, kao i za urnu – od 2.832 do 19.185 dinara. I ovde nije kraj pražnjenju džepova bližnjih. Prosečan nadgrobni spomenik od mermera staje 50.000 dinara, a od granita 90.000. Lancu pogrebnih troškova kao da nema kraja, jer

familija pokojnika za održavanje grobnog mesta godišnje mora da izdvaja 610, a za održavanje grobnice 2.606 dinara.

Kada se sve ovo sabere, a pri tom doda i plaćanje sveštenog lica za obavljanje opela, kao i finansiranje daće za članove šire porodice posle sahrane, iznos je mnogo viši. Kao i minus na tekućim računima ožalošćene porodice, koji će morati da otplaćuju najmanje godinu dana.