Рођаци Обреновића с решењем

ЧАЧАК – Сто и четири године после одласка династије Обреновић са српског престола, Окружни суд у Чачку признао је кнежевску лозу групи од 40 потомака, којима следи право да покрену извршење тестамента краљице Наталије Обреновић. Наше посланство у Паризу саопштило је пре три и по лета да је завештање супруге краља Милана архивирано у француској престоници још 1957. године, те да је правосуђе те државе спремно да га отвори и изврши.

Вишегодишњи поступак пред нашим судовима, о династичком пореклу које доноси надлежна права, окончан је ових дана у Чачку, за мноштво од 40 нових кнежевића из разних српских места. Њима је то било признато и решењем првостепеног, Општинског суда у Горњем Милановцу, пре две године, а 20. прошлог месеца коначно потврђено у Окружном.

У три одвојена случаја протеклих година, милановачки суд је звање династичких рођака признао плејади од укупно 52 становника Србије. Сви су, у петом, шестом или седмом колену, пород Јакова Обреновића (Брусница, 1767 – 1817), брата Милоша Обреновића по мајци.

Међутим, Слободан Јаковљевић (56) из Београда, коме је то својство уважено заједно са братом Србољубом (64) из Милановца, не прихвата осталих 50 за рођаке, па је од вишег суда захтевао да им титуле буду одузете. Навео је у жалби да је позвани вештак, радећи без доказа, за наследнике династије проглашавао људе само на основу "прича и жеља". Окружни суд није прихватио Јаковљевићев став, утврдивши да се у жалби "само анализирају докази који су већ били предмет правилне оцене".

Тако су, судским решењем, сродници и наследници Обреновића постали и Владимир Чекеревац, Нада Миловић, Мирослава Арсић, Биљана Трифуновић (Горњи Милановац) Дејан Рајковић (Нови Београд), Славица Ивановић, Јасмина Жерађанин (Земун), Славољуб Чекеревац (Ветерник), Стаменка Рехнер, Бранко Чекеревац (Нови Сад), Зоран Обреновић, Злата Пејовић, Станоје Борисављевић, Славко Мајсторовић, Бранислав Радовановић, Биљана Радовановић, Љубица Остојић, Љубинка Радовановић, Живомир Јаковљевић, Даница Тороман (Чачак), Милан Обреновић, Миломир Јанковић, Предраг Јаковљевић, Љубомир Манојловић, Мирјана Зарић, Зоран Јаковљевић (Крагујевац), Добринка Баралић, Видоје Бисенић (Атеница), Босиљка Гавриловић-Радојичић, Бранислав Радојичић, Марина Максимовић (Београд), Станојла Васиљевић (Жаочани), Ружица Жигић (Инђија), Миодраг Борисављевић (Виљуша), Милош Борисављевић (Краљево), Гроздана Обрадовић (Прељина), Достана Николић (Врњачка Бања), Олга Симовић (Јагодина), Жељко Јаковљевић и Драган Јаковљевић (Брусница).

– Договорили смо се да после овога, заједнички сносећи трошкове, наставимо поступак до отварања тестамента пред надлежним француским судом – каже Злата Пејовић (62) из Чачка, потомак у шестом степену.

Независно од ових поступака, Општински суд у Чачку 2005. године признао је земљораднику Милутину Новаковићу из оближње Доње Горевнице сродство са Обреновићима у четвртом степену. Чукунунук господар Јакова, међутим, умро је лане у 82. години, а породица каже да није дознала никакве новости око отварања краљичине последње воље.

Такође, наш читалац Стеван Радан из Земун поља подсећа да се и без судског решења, увидом у матичне књиге династија Обреновић и Петровић Његош, сазнаје да постоји директан наследник у петом колену. То је принц Никола II Петровић Његош (63) данас Парижанин, потомак Јеврема Обреновића, рођеног брата Милоша Великог.

Наталија Обреновић (Фиренца, 1859 – Сен Дени, Француска, 1941), била је кћи руског пуковника Петра Кешка и принцезе Паклирије из бојарске фамилије Стурџа, у Молдавији. Године 1875. удала се за српског краља Милана Обреновића, унука господар Јеврема. Краљевски пар развео се 1888. године а њихов јединац Александар, као српски суверен, убијен је у Мајском преврату 1903. године, заједно за краљицом Драгом.

Син је пре тога протерао Наталију из Србије, затим је преверила у католичанство и замонашила се. Њена сећања, никад објављена, закључана су у Ватикану.