Кнез Милош на енглеском балу

У Србији се, све до 19. века није славила нова година. Јавни и приватни живот били су строго одвојени и, осим на дан славе или неке породичне свечаности, београдски домови су били затворени за спољашњи свет.

Прву прославу нове године у Србији организовао је пуковник Џорџ Хоџес, први енглески конзул у Београду, 1838. године. Он је приредио и први бал коме је присуствовао и кнез Милош са званицама.

О том догађају је остао само кратак опис: "После вечере играле су се разне игре и сам конзул играо је коло за колом"... Од првог бала прошло је доста година док такав вид друштвене забаве није постао општеприхваћен у Србији и тек кад је почетком осамдесетих година 19. века изграђен Нови двор, друштвени живот у Србији је оживео.

Дворске балове који су приређивани у новосаграђеној палати, почев од осамдесетих година претпрошлог века пратио је строго утврђен церемонијал.

Краљица Наталија је поставила основе модела понашања и живота на двору. Одмах по њеном повратку у Београд 1895. и почетком 1896. организована су два велика и два мала бала. Новогодишњи, "велики", бал био је посебно свечан. Почињао је у 10 сати увече и трајао је до дубоко у ноћ. Присуство на двору подразумевало је и поштовање одређених образаца понашања. Свака дама добијала је на улазу књижицу са уписаним редоследом игара у коју је уписивала партнера за сваку игру. Строго се водило рачуна да даме не остају дуго без каваљера, а уколико би се то и догодило увек је у резерви било партнера који су прискакали у помоћ. Распоред игара строго је поштован и према избору и редоследу, може се закључити да су свечаности биле прожете националним духом.

Бал је обично почињао колом краља Милана, па краљице Наталије, затим су следиле полка, мазурка, валцер, а онда поново коло, најчешће "србијанка", па котиљон...

Са једног дворског бала одржаног 1887. године сачувана је дамска књижица. Из уписаног редоследа игара види се да је  на програму било 11 игара, а  после осме је следила пауза.

Правила у одевању била су посебно строга и протоколом одређена, тако да је на свакој позивници била тачно наведена врста одеће. Најсвечаније се одевало, наравно, за велике дворске балове.

Даме су облачиле балске тоалете или "српску" грађанску ношњу, а мушкарци фрак, белу мараму и декорације са лентом, а војна лица су долазила у парадним униформама с дугим панталонама, ешарпом, перјаницом и страним ордењем.