За „трутове” нема кризе

Не отварајте прозоре да вам се у стан, радионицу или канцеларију не би ушуњао мајушни НЛО (непознати летећи објекат), лансиран да неопажено усними и другима достави ваше интимне, пословне и политичке тајне. А можда и да вас затрује, устрели…

Упозорења приличе противницима све продорнијих „ријалити шоуа”, али их изричу стручни предсказивачи „рата будућности”. Сукоба који ће карактерисати налети „ројева” минијатурних беспилотних летилица, мањих од инсекта, по коме им је наденут надимак „трут” (на енглеском „дрон”).

Тренутно је најизразитије деловање великих „трутова”, којих је највише у америчком арсеналу. Напади „дроновима” на терористе у племенским уточиштима Ал Каиде и талибана на тлу Пакистана вишеструко су бројнији под миротворном администрацијом Барака Обаме него у време његовог, ратнички врло расположеног, претходника Џорџа В. Буша, израчунали су хроничари, чије налазе не демантује ни Бела кућа.

Спор, ипак, постоји. Док Вашингтон тврди да су „трутови” прецизни, организације за људска права, и у САД, указују на превелики број колатералних жртава. Британски Биро за истраживачко новинарство је известио да је у акцијама америчких „дронова” за пет година, до августа 2011, убијено 2.300 људи у Пакистану, међу којима између 392 и 781 цивила, укључујући и 175 деце.

Упоредо с полемиком, настављена су и конкретна усавршавања и перспективе „трутова”. „Лос Анђелес тајмс” сведочи да се недалеко од Вашингтона већ испробавају модели који ће бити аутоматизовани толико да роботи сами, без накнадног учешћа њихових програмера, одлучују кога ће нишанити и гађати, а кога поштедети.

Специјалиста из магазина „Сајентифик Америкен” сугерише да ће смањивањем димензија „дронови” постати јефтинији, приступачнији на тржишту и употребљивији, поготову што нису довољно правно регулисана њихова дејства.

Прича о „трутовима” ће потрајати. Једни ће их хвалити као инструменте за превентивно проницање у разне илегалне радње, други ће их кудити као подстицај још неодговорнијим ратним авантурама, јер не ризикују животе у сопственим редовима.

Мени су посебно индикативна образложења да „трутови” делују као „антикризни фактор”. Док свашта вене, они су у процвату.

У наредних десетак година за њихову производњу ће се утрошити око 100 милијарди долара, рачунају познаваоци, имајући у виду да технологију за „дронове” поседује (или њој тежи за борбену употребу) око 40 земаља, међу којима су, поред САД, још Британија, Француска, Индија, Иран, Израел, Италија, Кина, Немачка, Русија, Турска…

Недавно су се „мини-трутови” појавили и као оруђе „окупатора” њујоршког Волстрита. Као помагало демонстраната против финансијских застрањивања, за надгледање полиције, која њих надгледа већим „дроновима”. Орвел је предвидео Великог брата али не и израстање „малог брата”. „Трутови” су, наводе извештачи с лица места, помогли и Либијцима да свргну Муамера Гадафија. Могли би, додаје се, да допринесу напорима опозиционих снага да оборе режим у Сирији.

Поједини хроничари подсећају и на један специфичан парадокс – да је Никола Тесла први предвидео производњу беспилотних летилица, а да су оне, много касније, употребљене из земље у којој је издахнуо против његових сународника, за чије се интересе залагао.

Лондонски „Економист” указује на актуелнији парадокс. Назив „дрон”, наводи, Американци не воле да употребљавају, јер им се не свиђа што, за разлику од инсекта, овај „трут” нити производи мед, нити може да убоде.

Није, наравно, баш све парадоксално. Улога беспилотних летилица расте у време кад се многим државама приговара да наликују авионима без пилота. И кад су у социјалним „кошницама” трутови постали пожељнији од радилица.