Za „trutove” nema krize

Ne otvarajte prozore da vam se u stan, radionicu ili kancelariju ne bi ušunjao majušni NLO (nepoznati leteći objekat), lansiran da neopaženo usnimi i drugima dostavi vaše intimne, poslovne i političke tajne. A možda i da vas zatruje, ustreli…

Upozorenja priliče protivnicima sve prodornijih „rijaliti šoua”, ali ih izriču stručni predskazivači „rata budućnosti”. Sukoba koji će karakterisati naleti „rojeva” minijaturnih bespilotnih letilica, manjih od insekta, po kome im je nadenut nadimak „trut” (na engleskom „dron”).

Trenutno je najizrazitije delovanje velikih „trutova”, kojih je najviše u američkom arsenalu. Napadi „dronovima” na teroriste u plemenskim utočištima Al Kaide i talibana na tlu Pakistana višestruko su brojniji pod mirotvornom administracijom Baraka Obame nego u vreme njegovog, ratnički vrlo raspoloženog, prethodnika Džordža V. Buša, izračunali su hroničari, čije nalaze ne demantuje ni Bela kuća.

Spor, ipak, postoji. Dok Vašington tvrdi da su „trutovi” precizni, organizacije za ljudska prava, i u SAD, ukazuju na preveliki broj kolateralnih žrtava. Britanski Biro za istraživačko novinarstvo je izvestio da je u akcijama američkih „dronova” za pet godina, do avgusta 2011, ubijeno 2.300 ljudi u Pakistanu, među kojima između 392 i 781 civila, uključujući i 175 dece.

Uporedo s polemikom, nastavljena su i konkretna usavršavanja i perspektive „trutova”. „Los Anđeles tajms” svedoči da se nedaleko od Vašingtona već isprobavaju modeli koji će biti automatizovani toliko da roboti sami, bez naknadnog učešća njihovih programera, odlučuju koga će nišaniti i gađati, a koga poštedeti.

Specijalista iz magazina „Sajentifik Ameriken” sugeriše da će smanjivanjem dimenzija „dronovi” postati jeftiniji, pristupačniji na tržištu i upotrebljiviji, pogotovu što nisu dovoljno pravno regulisana njihova dejstva.

Priča o „trutovima” će potrajati. Jedni će ih hvaliti kao instrumente za preventivno pronicanje u razne ilegalne radnje, drugi će ih kuditi kao podsticaj još neodgovornijim ratnim avanturama, jer ne rizikuju živote u sopstvenim redovima.

Meni su posebno indikativna obrazloženja da „trutovi” deluju kao „antikrizni faktor”. Dok svašta vene, oni su u procvatu.

U narednih desetak godina za njihovu proizvodnju će se utrošiti oko 100 milijardi dolara, računaju poznavaoci, imajući u vidu da tehnologiju za „dronove” poseduje (ili njoj teži za borbenu upotrebu) oko 40 zemalja, među kojima su, pored SAD, još Britanija, Francuska, Indija, Iran, Izrael, Italija, Kina, Nemačka, Rusija, Turska…

Nedavno su se „mini-trutovi” pojavili i kao oruđe „okupatora” njujorškog Volstrita. Kao pomagalo demonstranata protiv finansijskih zastranjivanja, za nadgledanje policije, koja njih nadgleda većim „dronovima”. Orvel je predvideo Velikog brata ali ne i izrastanje „malog brata”. „Trutovi” su, navode izveštači s lica mesta, pomogli i Libijcima da svrgnu Muamera Gadafija. Mogli bi, dodaje se, da doprinesu naporima opozicionih snaga da obore režim u Siriji.

Pojedini hroničari podsećaju i na jedan specifičan paradoks – da je Nikola Tesla prvi predvideo proizvodnju bespilotnih letilica, a da su one, mnogo kasnije, upotrebljene iz zemlje u kojoj je izdahnuo protiv njegovih sunarodnika, za čije se interese zalagao.

Londonski „Ekonomist” ukazuje na aktuelniji paradoks. Naziv „dron”, navodi, Amerikanci ne vole da upotrebljavaju, jer im se ne sviđa što, za razliku od insekta, ovaj „trut” niti proizvodi med, niti može da ubode.

Nije, naravno, baš sve paradoksalno. Uloga bespilotnih letilica raste u vreme kad se mnogim državama prigovara da nalikuju avionima bez pilota. I kad su u socijalnim „košnicama” trutovi postali poželjniji od radilica.