Компјутер у сваком трећем дому

Истраживање је показало да само око сто хиљада особа купује или наручује робу и услуге преко интернета. Најчешће се узимају спортска одећа и опрема, кућни апарати, књиге, магазини, филмови, музика, рачунарски софтвер и хардвер опрема. А они који не иду у интернет куповине, објашњавају своје опредељење тиме што је, према њиховом мишљењу, у том случају испорука робе проблем, а треба "имати и живце" приликом наручивања, јер се много времена губи за успостављање интернет везе.

Појединци признају да нису овладали вештином коришћења интернета. Неки пак нису сигурни колико је такав начин комуникације уопште безбедан и поверљив. Не желе да се зна колико су новца потрошили. Други, рецимо, веле да немају картицу за плаћање путем интернета. Око 15 одсто испитаника је одговорило да више воли да "купује директно", а њих скоро 40 одсто је рекло да до сада није имало потребу да купује или плаћа услуге преко интернета.

Истраживање је показало и да око 190.000 људи, односно 13,7 одсто испитаника користи електронске сервисе јавних управа. Забрињава податак да 43,2 одсто анкетираних није заинтересовано да користи ту могућност. Готово исто толико је оних који би да користе интернет услуге, али то још не чине. Разлози су различити. Једнима су то додатни трошкови, док је другима све то сувише компликовано. Сваки трећи анкетирани је рекао да не зна за постојање такве могућности. Има и "неверних Тома". Они, наиме, сматрају да тако добијени подаци нису сигурни. Око осам одсто испитаника је казало да услуге које су им потребне нису доступне на интернету.

Много је, међутим, више оних који користе интернет у друге сврхе. Заправо 24 одсто особа у Србији користило је интернет у последња три месеца. Дакле, око милион и по људи. Од тога је њих око 700.000 на интернет излазило свакодневно. Међу њима је највише студената, па потом запослених. Много мање су на интернету незапослени.

Интернет се најчешће користи као претраживач – за налажење информација, затим за слање порука (и-мејлова), па за четовање и играње и преузимање игрица. На тај начин неки читају и новине, часописе... Око 17 одсто људи у Србији преко интернета покушава да нађе посао. Нешто више од седам одсто испитаника изјавило је да интернет користи ради обављања телефонског разговора, док њих 4,4 одсто прави веб-странице. Међутим, скоро 70 одсто испитаника се никада није нашло на интернету.

Готово свако треће домаћинство у нашој земљи има рачунар. Заправо, лаптоп поседује један и по одсто домаћинстава, а 26,5 одсто располаже персоналним компјутером. Истовремено, 95 одсто домаћинстава има телевизор, фиксни телефон – 86,5 одсто, а мобилне – 71,2 одсто. Кабловска телевизија је уведена у свако треће домаћинство. А интернет преко мобилног телефона користи се свега у девет одсто породица.

Рачунаре већином поседују домаћинства са месечним приходом који премашује 600 евра (66 одсто), док око 16 одсто породица са месечним приходом мањим од 300 евра поседује компјутер. Занимљиво је да готово два милиона људи користи рачунар, било кућни, било у фирми, било код пријатеља, рођака, комшија. А само 18,5 одсто домаћинстава у Србији прикључено је на интернет. Највише у Београду, па у Војводини, а најмање је оних са интернет прикључком у централној Србији.

Најчешћи разлог због којих се људи нису прикључили на интернет је новац. Њих око 13 одсто не жели интернет, а 25 одсто испитаних је рекло да нема потребу за тим.

Ово су само неки од резултата првог истраживања оваквог типа у нашој земљи. Убудуће ће се, кажу у Заводу за статистику, оваква испитивања радити редовно, како би се видело да ли се и у којој мери грађани Србије описмењавају, с обзиром на то да се данас не може рећи да је неко писмен ако није овладао информационим технологијама.